Прва ствар у послу, након сређивања ситних ствари по канцеларијама, је ОснСред. Што нико не воли, то није стандардна апликација типа догађај-историја-стање или трансакција-стање, него све то мање више стоји, трансакције се понашају другачије, обрачун је другачији и треба да може да се понавља, а опет и обрачун је догађај... зајебано.
Па смо то дали овој колинки што је дошла да као шегртује, да научи мало заната након што је завршила петефи. Није много знала фокс, а ГенерАл поврх тога је само усложио ствар. Не би требало, може он доста да ти упрости посао, али... прво треба да знаш шта ради. Она се појавила тек тако, да нешто ради, неко ју је послао. Пара смо имали једва и за себе, те је седела да као учи. Ситна, скоро лепушкаста, са дебелим цвикерима и туњавим гласом и ставом... не знам да ли је ишта научила, ни да ли је саставила више од три недеље. Нисмо имали времена за њу.
Те тако ОснСред нико није дирао још месецима. То се иначе спрема за крај године, може да причека.
Неколико дана касније, 4. марта, стиже допис из ДБА. Држава је одлучила да шта смо 1993. уплатили агенцији за приватизацију, да откупимо фирму од државе (не од оснивача, држава је својим декретом постала власник), пуј пике не важи јер смо то урадили током жестоке инфлације (коју је направила држава), те од своје 23 деонице у власништву имам, након ревалвације, 0,37 деоница, илити око 119 динара. Коликогод да је тада динар вредео.
Нена је написала и да дугујем неку опрему, што нису гањали јер су чекали допис од агенције, а сад кад је стигао, да или вратим или некако надокнадим. Аха, да, имам шугави 386SX на смешних 25MHz са само 2М меморије (сад већ 4 или 8, частио Софтекс), а нормална кутија је тада била бар 486 - које су нормала већ неколико година. Гледајући Аваијев ценовник, тада смо продавали 386 на 40MHz, 486 на 100MHz и пентијуме на 100 и 120MHz.
Па реко говно за говно, и понудим да будемо квит - мени машина, вама деонице. Прихватили су и више ништа нисам имао са ДБА.
Занимљива је подела деоница... Сале има 25, Болди и Фефи по 24, ја, Брата, Блажа, Грги и Нена по 23, Рале и Штева по 22, Милка, Градек и Кечига по 21. Врло личи на првобитни Братин предлог из јула 1992. да Сале, Болди и ја имамо по 20% а остали отприлике у овој размери, осим што то није тада прошло код госпођа, па уравниловка.
Под првим мартом има примедба у програму за бекап, да је Јози нешто додао, и потписао и Аваи у коментар. Тако да је ваљда и званично био запослен већ тада. Видим да архивер подржава четири формата за дискете, за 5,25 прима 360KB, 720KB, 1,2MB и 1,4MB; исто и за 3,5 али различите опције ту имају двоструки бекслеш, да као не раде. Не знам зашто смо онемогућили 720 за велике дискете, кад управо таквог формата имам 40 комада горе у кутији, нечитке јер више ништа не подржава такав формат.