Синоћ сам једва пришао свом писију. Откако сам инсталисао W95 не стижем на ред од деце. Лена успе да отвори двадесетак прозора, све пасијанс на она 4 мега (било два, ово је онај 386SX што сам наследио из ДБА кад смо се разишли, још два сам добио од Софтекса). И без тога је радило споро, кад изађе тај пасијанс па почне да баца карте, скуваш кафу а он већ стигао до четворки.
За бутирање у W95 сам убацио звук из „Ко то тамо пева“, глас Паје Вујисића кад каже „вози, Мишко“. Звучну картицу нисам имао, него је звук излазио кроз бипћалицу на матичној плочи, добио сам драјвер од хардвераша у Софтексу. Једном смо тако ишли код ћалета у виноград, терао сам кафеног, и на семафору код старачког дома добијемо зелено, а Лена каже „вози, Мишко“. Сви се насмејемо а она каже „па знам то из Доса“. Опет смех, а она „овај, из виндоуза“. (... 53 речи...)
Радим специјалну апликацију за ЕнергоПро. Преглед материјала (исто преглед на catal6.prg) ће морати да буде рекурзиван, то има саставницу у више нивоа. Наравно, прц ће бити како да знам кад да станем са рекурзијом.
Машине за ЕнергоПро нисмо набављали ми, јер је газда већ био у неком односу са извесним Збуљајићем, кога однекуд знам (из довиђења, ишао је у трећу гимназију). Једном смо га и затекли тамо, па смо седели тако њих двојица, Болди и ја. Стиже кафа, газда само стигне да сркне, неко уђе да га нешто пита, он изађе да види шта је и остави нас тројицу. Океј, седимо и чекамо, а Збуљајић крене причу како га зајебавају у фирми. Он је тамо као неки шеф информатике, ал' сад су га преместили у авлију, поред радионице и магацина, у неки собичак, нема ни сто. Аха, мислим се, има ту и тамо здравих снага, ко те терао да се учланиш у ЈУЛ. Ако ти то помаже око бочног посла па уваљујеш рачунаре и лево и десно, нек ти буде јасно да те у фирми само трпе. Ко зна и како се тамо запослио.
Препричам ја то на сезаму, не наводећи његово име а ни фирму, само „веће јавно предузеће“. Стигне то до њега, и чујем да је био навелико попиздео због тога. А мислим се ако смо иста струка нисмо иста фела, и нисмо се на никакав завет ћутања заклели с тобом ни крв мешали, ко те терао да лајеш, зна се да смо опозициона фирма. Већ сте нас зајебали пословно, ви јуловци и еспеесовци (а наредних година ће бити и горе), и сад ја да ти чувам тајне? Мрш бре.
Срећом, нисмо се више сретали, па бар наредних 20 година, а и онда с растојања.