25-III-2019.
Спремамо се за долазак - сутра стижу Го и њени. Извадили смо из гараже онај сто (... 4 речи...), скратили му ноге за 12цм да буде на нормалној висини, и купили баштенске столице, од глачаних алуминијумских цеви, лагане да не могу лаганије. После смо докупили још један душек, па ће распоред да буде овакав: Нина са Линдом и Сандом у жутој соби, Раја и Виолета у плавој (већ три године су обе беле, ал' ми се држимо старих назива), Стенли и Го на нашем кревету горе, Неша и Анита на душеку поред, а нас двоје у рупи, тј у оном додатку на будућу кујну, што је изнад степеништа. Није испало тако, на крају, Неша је спавао доле на каучу, Стенли и Анита на том душеку, а Го се башкарила на нашем кревету.
Но, долазе тек сутра. Све је спремно.
У Фериверу, састанак о томе како напредује портал је прошао у уобичајеној досади, осим нагле тишине кад год би се споменуо 2.0. Потом је био други састанак, Јевгениј, Нина, Јан, Киш и њихов новајлија. Јевгениј је на сва уста хвалио аспнет зиро алат и како је ангулар добар за јаваскрипт. Онда је отишао а ми наставили састанак. Мада је идеја да се 2.0 ради у некој варијанти у ц# кружила већ годинама, ово како је урађено, без икакве најављене намере или макар пост фестум обавештења, ни речи из Торонта, је несхватљива дрскост. Јан гледа да смири лопту и да не таласа превише док, наредне недеље, он и Киш не оду у Торонто. Дејвид је углавном нестао са видика и Бриџеш и Ралф раде шта хоће.
Двајшестог смо још провозали клинке у колицима један круг по крају, лепо је време. Увече, у 20:04 сам креснуо комби и правац код Лене, јер ови слећу тек око поноћи. Стигли смо тамо за сат и петнаест минута, друм празан, а поготово улице, па није проблем, поседели са њом и Миланом сат и нешто па у Сурчин. Сад знамо скраћеницу кроз село, стварно је ближе туда, мада је ноћу штогод забуњено, није да нема знакова него на том друму има сто дућана, стоваришта и којечега, и свако има неку своју рекламу, па док уочиш које је од тога путоказ, треба ту и оштро око и срећа...
Њихов авион је, наравно, каснио, па смо стигли кући тек у 1:26, практично 27. Раји је управо рођендан. Наравно, клинци су одмах кренули у играњац, мора Раја да покаже Неши шта има на конзолама а може да се игра на телевизору. Легло се тек после три.
Занимљиво ми је како и Неша и Раја носе дугу косу, момци дедини :). То ће потрајати још годину до две.
Не сећам се да ли сам за торту ишао до Прлеског или је ово њена... мислим ипак код њега, јер сам ове године запамтио да сам му најбоља муштерија, зна ми глас преко телефона, само што не простире црвени тепих кад ме види. Но, нисам ништа шкљоцнуо; да је она месила, сигурно да бих.
За дување свећица је било као и увек, бар двоје шкљоцају, деца певају, све како иде.
Двајсосмог смо опет седели с неким из КопиРпа, изводили бесне глисте заради још једног сертификата од њих. Ово сам снимио или за време сеансе или док сам се спремао. Нема ту ништа ново, све смо ово прошли пре четири године, само сад гурају нову верзију, једнако баговиту као и претходну, и уображавају да је ново губљење свачијег времена неопходно да би се задовољили законски услови. Ако је довољно сложено и збркано, мора да је озбиљно и веродостојно.
Спомиње се: Анита Џенифер Бергер (Анита), Бриџеш Дупта, Виолета, Горана Средљевић (Го), Дејвид Бертон, Јан Бренкелен, Јевгениј Носоровец, Јелена Средљевић (Лена), Киш де Кок, КопиРп, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Прлески, Ралф Ротник, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стенли Бергер, Феривер Фертилајз (Феривер), на енглеском