Трешња на шлагу на торти америчке медицинске бирократије. Овако бива: држава Њујорк је увела да сви рецепти морају да иду електронски. Што значи да сваки издавач (ординација, клиника, когод) мора да има апликацију која ће да шаље рецепт апотеци факсом, имејлом, чимегод. Директно? Е па е, постоји низ посредника, нпр БестРкс, који те факсове и имејлове шаљу, а они имају податке о апотекама (највероватније из телефонског именика, реклама и штагод већ да је јавно доступно) и лековима (што дају произвођачи) и само им пошаљите податке (у формату који они траже) а они ће већ да се постарају да то стигне где треба.
Тај је формат, међутим, тајанствен и зајебан, и они неће да сарађују са сваком могућом апликацијом, него ће бити још посредника, агрегатора и кусих паса, који ће то. Тако да између доктора и апотеке има три посредника, односно четири између пацијента и лека: 1) ми, тј Феривер, у чијој апликацији настаје рецепт, 2) ови што скупљају те податке, сравњују то са списковима лекова и апотека, оверавају и проверавају, 3) ови из БестРкса који ће то да проследе апотеци и 4) сама апотека.
Сложено? Јесте, ал' сви зарадимо.
Терали су нас кроз неко атестирање, тј да мој додатак ФедсРп шаље све потребне податке у ваљаном формату. А формат је иксемел без заглавља (!). Оверавају све што пошаљемо - нпр. пацијент мора да има бар један телефон (кућни, на послу, мобилни, остало), али... на рецепту штампају само кућни. Многи више немају кућни, па изађе рецепт без телефона (факс или емајлиран педееф). Упозорио сам их више пута, и пре атеста. Две године касније то још није било решено; три године касније, нова верзија нови атест, решили напола па је још горе.