мајстор Миле је опет у Петерхиду, коначно ми ради ту ограду. Таман је измерио и срачунао колико ће стубова, шљунка и цемента да треба, што сам купио у повратку. И фарбе, црвене. За контру графитној миш-прди сивој огради која се диже ових дана преко пута од царине, практично на (теоретском) почетку наше улице. Свуд се све прави сиво, као да се вратила најгора верзија социјализма.
Поподне смо Санда, Нина и ја отишли до Лене, први пут без Линде (и осталих). Па смо узели сакса, не комби. Нешто зеза жмигавац, проради нешто касније, ваљда кад се кабина довољно загреје (или осуши). По свему осталом, жустар и окретан као што је увек био.
Ишли смо због још једног штеловања њених зуба. Још од летос преграђује горњу вилицу, и ради то, горњи више нису толико избачени, а доњима више не удара у десни иза горњих. Овог пута јој се одлепила једна од подлошки, где шина належе на зуб, па замењује. Није баш успело, опет је испало сутрадан.
Лена и Милан су се баш изненадили, нису видели поруку :). Били су на састанку, у Немачкој на послу, ал' пошто је то био ваљда пети састанак тог дана, само су га напустили. Она не ради петком, то је узела да заврши факултет, и да мало црта/слика. Више ради стрипове, била би баш добар стрипаџија, кад би само пристала да то ради за много мање пара него што зарађује овако. Можда да илуструје уџбенике? То баш не би волела да ради. Она и Нина мисле да би пре могле да праве нешто што би се продавало преко медија - у игри роблокс или где већ. Чак и нешто што бих ја хтео да радим, да снимим стотине малих видеа како причам вицеве. Накупио сам пар хиљада, и до краја бих се можда и половине сетио :), само што нисам рад слави. Треба канал да постане славан а не моја фаца. Кажу њих две да има апликација која би ме заменила анимираним ликом, сихнроно, само да изаберем кад који лик прича. Хммм... то бих прво морао да видим.