31-I-2020.
Трећи френдз парти, овог пута код Борчета. Драгана је стигла пре нас, али не много - кад смо били на првом спрату, чули смо га како отвара врата на четвртом, прича с њом.
Донео сам круксовачу (крушка+кајсија) да је проба, пробао, свидело му се. Ми остали смо пили крушковаче његовог зета - две врсте, виљамовку (те сам га прогласио шекспирологом) и бутиру (стварно бутира?), која је слабија али се сади поред ове да боље расте. Воћарски трикови. Уместо уобичајеног пакла кафе, донели смо два картона јаја. Прилично смо се ознојали док смо се попели, дошао сам у зимској јакни, све рачунајући да ће да захладни увече, а није. А дошли смо пешке, што је око 2км (после сам гледао, 2,7 до њега плус спратови, 2,9 до ње).
Нисмо могли да заобиђемо тему ДБА. Док сам ја био међу оснивачима, он је касније упао - рекао бих у пролеће 1994. - те смо се преклопили само пар месеци, а он је тамо остао тринаест година. Нека изненађења, шта све нисам знао: Штева никад није био програмер. Отворио би табелу и чачкао, проверавао понешто, причао с муштеријама, знао је око и унутар апликације, али није написао ни реда. Само шта је могло да се уради са командне линије, и то је канда било доста. Заправо, ДБА је имао четири програмера - нас двојицу, Салета и Гргија; Брата и Блажа су били кодери, један жртвован да ради плате, други да шармира оператерке и свуда одзипује стару верзију. Мислим да сам један његов баг исправио дванаест пута код четири муштерије.
Изашао сам мало на терасу зарад пар снимака. Надао сам се ефекту одсјаја блица у десетинама мачијих очију на паркираним колима ал' јок, неће. Без блица нема тог ефекта (ал' није ни лоше), са блицем еос70 неће да изоштри, нема ту површину на којој би се ласерски пројектована мрежа нацртала. А нисам хтео да изоштравам ручно, јер пијемо. По правилу бих заборавио да вратим на аутофокус (Аћим би рекао аутофикус), па бих тако сјебао остатак фотака за то вече.
Друга тема су били Сале и госпођа му. Она не само да никад није постала програмер (а положила све... на Фону, знамо који су... а и то са јебитачним просеком 6,66, значи једва), него није ни имала шта да ради. Ишла би на терен с програмерима да забавља кориснике. Нешто као служба за пратњу, мада ни за то баш није била. И онда, као врхунац свега, једном пред целом фирмом каже Салету „ти се никад не би ни оженио да те ја нисам узела“. Трас. Сад су бар баба и деда, ваљда, кад смо их оно видели фалило је још недељу-две.
Наредна рунда је био VIII2 и делом VIII3 - сетили смо се скоро сваког кога смо могли (Ренцике, Слађе, Рајке, Милице и Милице, чак и једног што је са Арпиком радио у сменама), а касније сам се сетио Звојше, касно, причаћу други пут.
А, да, Бајло нешто пизди што га нисмо звали прошлог петка кад је Биља била ту. Аха, па да, таман да ми помогне да покварим изненађење. А и ово је све у комшилуку, није матурски парастос. Јел' он зове нас кад сврати до Манџе или Бакија?
Гери се жалио на убацивање фотки у Бјо. Ова је била узорак да видим у чему је проблем. Па није било до самог фајла, коликогод да је овај био огроман, него до нечег десетог, што сам после средио. Поприлично ме збунило, неколико симптома сам погрешно схватио, и тек је лагана шетња кроз дибагер указала где сам се то зајебао.
Спомиње се: VIII2, VIII3, Александар Расков (Сале), Арпад Гунароши (Арпи), Атила Герег (Грги), Биљана Лајковић (Биља), Бјо, Благоје Врбовић (Блажа), Брата Аврамов, Гери Брендивајн, ДБА, Драгана Витас, Емеренција Нердељи (Ренцика), еос70, Звонко Даричић (Звојша), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Милан Шебрцан (Аћим), Милица Ерцешки, Милица Зубатовић, Момчило Раде (Баки), Ненад Бајло (Бајло), плате, Рајка Чајканић, Славица Тејин (Слађа), Славољуб Мандић (Манџа), Стеван Гарај (Штева), френдз парти, на енглеском