Апликација коју нико не воли да ради, а мора неко. У Стоуру сам имао среће што сам радио робно, па и главну књигу касније, а не то. Већ је било написано кад сам примљен, па чак ни за ону тезгу у болници, није било моја брига.
У ДБА је већ било јасно какав је то ћорсокак. Једном кренеш да радиш плате, радиш их до пензије. Скоро сваког месеца се нешто мења обрачун - некад изнутра, чешће променом прописа. Ил' се мења неки порез, допринос, самодопринос, а све то ваља обрачунати и одштампати вирмане.
Ти вирмани се намноже, јер неке уплате иду на рачуне по географији - да ли по радном месту, кад фирма има погоне у више општина, да ли по адреси радника, кад их има у више општина. Башка што самодоприноси могу да буду општински, градски (нпр овде за изградњу болнице) и по месним заједницама, па онда лева страна Чурде плаћа нешто а десна не.
Приде, потрошачки кредити, кад од банке кад од продавца, су плаћани кроз плате. Није се остављало муштерији да сам уплаћује (можда и јесте, понекад, али не знам за такав случај), него се примерак уговора о кредиту достављао обрачунцима, па су они то онда уплаћивали, штампајући засебан вирман за сваку рату, и износ скидали раднику са нето плате. То се приказивало на извештају као „административна забрана“ (!).
Кружи легенда да је неко у Купроду још 1988. написао плате у Лотусу 1-2-3.
По овдашњој програмерској легенди, само је код нас тако зајебано јер се правила мењају из месеца у месец, на западу имаш готове апликације које само туриш и раде годинама. Онда се појави Трикси са „овде нико не воли да ради плате јер се правила стално мењају“ и убије легенду.