13-VI-2012.
Јутрос ме Маринко опет давио око свог проблема са узастопним кључевима, без рупа. Што је стари проблем у неким земљама... ето био један из Индије, жалио се да неки инспектор инсистира да бројеви фактура иду тако. Тај је инспектор, наводно, сматрао да је сваки прескочени број био стварна фактура које због нечег сад нема, ви нешто мутите. Сећам се да на УАу нико није капирао проблем, нема никакве законске основе ни у једној земљи где имамо чланова. Напросто сваки инспектор може да измисли тако нешто па да жртвама пије крв на ту сламчицу - Маринкова муштерија је ваљда укупно трећи случај што знам. Причао је он о томе са неколико њих, чак и ГГ са УАа (којој шаље своје покушаје у си шарпу - срећа да не морам и то да знам, па ми бар у том језику није шегрт). Обично прво мени пошаље питања за њу, да му исправим енглески, пре него што јој пошаље, за сваки случај.
Увече смо чистили грашак што смо јуче обрали у Петерхиду. А онда сам преснимавао још једну гомилу негатива из праисторије.
Шеснаестог смо отишли код Лене, водила нас на завршну годишњу студентску изложбу. Вука јој је још увек цимерка, па је и она ишла са нама. Занимљива шетња. Оно, није да нисам никад завирио у сликарску школу - био сам једном са Лобом али на новосадској, а и то за време распуста, само је ишао да се распита за пријемни, а и ово што смо навратили да је обиђемо прошле године на оном течају, и то је део те атмосфере. Ал' ово је... ма, уметници у својој кући, свашта им пада на ум и то и остваре. Наштрикао сам сигурних педесет добрих фотки, а ову сам био изабрао напролеће за клупску изложбу... некако ми се потрефило да сам за годину дана трипут ухватио у кадар рибе које овако држе ноге.
Видели смо и њихове радове. Вука ме се баш не доима као некакав уметник, чак ни у покушају, ал' ајде, можда ће наћи себи публику. Лена је, наравно, имала један мачкопортрет, Јохану док је још био маче.
Срели смо и Гилета Бурића, свог у хипстерском издању, кошуља тако кројена, све ми некако делује осукано и као да је туђе. У дворишту је пичио плекани бенд „Аризона дрим“, они што су свирали Кустурици у том филму (осим што је то радио у ствари Бреговић са све Игијем Попом).
Занимљивих фотки је било чак и у бусу. Шипке за придржавање су наранџасте, то у Америци нема.
Сутрадан још грашка. Она покушава да потамани кромпирову златицу (ака колорадско-кромпирску бубу) усисивачем. Узели смо неки преносни, ал' испало срање, акумулатор држи петнаест минута а пуни се два сата. А онда је убрзано почео да му пада капацитет.
Спомиње се: 26-XII-1974., Вука, Драгиша Бурић (Гиле), Јелена Средљевић (Лена), Јохана, Маринко Протић, Петерхид, Слободан Шумић (Лоба), УбикАгора, на енглеском