15-V-2020.

(... 2 речи...)

Осмог смо косили и косили по Петерхиду - она стигмом (ака стигом, шведском косилицом), ја тримерима. Покушао сам са Т2, али је мањи мотор па га заштита од прегревања угаси, те сам се вратио на старог доброг шворценигера. Вишње на улици су опет истерале двеста младих уз тротоар, покосила је и њих.

Било је нешто кише па се нова фолија затегла од тежине језераца. Већина преосталих садница парадајза, што је оставила за резерву (ранијих година је имала доста да досађује, чак трећину), је нестала. И то не да је нестао оквир, него су само повађене саднице са све земљом. После кући чујемо од комшије како нема нигде расада, на пијаци само двојица продају.

(... 10 речи...)

Деветог и десетог, лепо време, водили клинке на игралишта - једно на крају улице, друго код месне.

Дванаестог, дуг разговор са Гораном. И Неша и Анита одлично изгледају. Он је опет почео сам да се шиша, па му је Го то дотерала, из двапут, кад је колико имао стрпљења. Анита је баш порасла, очи крупније него икад, предивна.

(... 2 речи...)

Тринаестог одвели клинке, бицикловима, на игралиште на 25. мају, требало је да посетим тамо и серекеш. Срели смо неку клинку од око пет година, каже живела је у нашој улици (а да, она и мати су биле са оним тестерашем), и једног клинца који нас зна са других игралишта (поздравља са "ћао, Филипинке!") - изгледа да иде све на иста места где и ми. Делује да обећава... да ће бити ружан на оца. Не знам зашто, такве фаце избегавам. Мада клинац делује океј. Био је и још један старији пар, исто са слатким близнакињама, пет месеци старијим од наших. „Невероватно је кад посматраш близнакиње како расту, књигу да напишеш“. Кад смо пошли кући, сретнемо Ленку али нисмо остали да се издиванимо, јер је Санда дивљала, уморна ко куче а неће кући. Често је то хвата ових дана.

Четрнаестог смо горе у спаваћој правили резанце. Девојке помагале... док није дошло до озбиљног, а онда смо их однели доле и кренули са танким резанцима. Прошли пут смо их прострли на чаршав раширен преко сушилице за веш, ал' није то било доста, па смо ставили још један преко старог кетреца у предњој соби. Овог пута сам отишао до Детелине и купио још једну сушилицу (и канту за заливање, овог пута црвену, она жута у Петерхиду је ствар министарства за ситне крађе).

Петнаести смо одредили као Јоханин десети рођендан. Без чашћавања, само четири специјалне фотке.

Предвече смо напокон отишли на девети френдз парти. Близнакиње су нас задржале, мислиле да иду и оне, па заплакале истовремено, чим су схватиле да не иду. Преузеле су их клинке из улице. Док смо прошли бусодром, Лидл и стигли до Роде, она укапира зашто су јој ципеле тако комотне и удобне: распадају се. Па је ушла у Роду да купи нешто друго (... 27 речи...)

Док је она пазарила, јавим Борчету да каснимо и зашто, али не, он је инсистирао да нас покупи. Ево њега пар минута касније, Драгана већ у колима, па смо се лепо одвозали та преостала четири ћошка. Нисмо се нешто задували уз степенице, ал' сам реда ради стао на претпоследњем степенику да се бајаги издувам, да одржим традицију.

Мала победа - кад је рекао да је сточић штогод ситан, убедили смо га да пређемо у кујну (тј трпезарију, у овим становима су кујне посебно). Разговор је меандрирао како већ иде, од короне до Нининог венчања на песку до врло масног босанског вица (који је колико сутрадан освануо на sGradlj.com). Донео сам био литар ипо кајсије из 2017., што је пила само Драгана, ми остали смо пили виљамовку његовог зета (и цитирао сам две-три ствари из Хамлета, пригодно).

Баклава му је била одлична, нарочито са лешником уместо ораха, и таман малкице слатка - оно што праве посластичари, па и Прлески, је натопљено сирупом. Након прве чаше су он и она прешли на пиво (звано "Deep", Лидлова кућна марка, некако немам поверења у немачко пиво кад се зове на енглеском, звучи као збућкано за туристе), а Драгана на ружицу. Онда је за трећу чашу он прешао на вино, па сам се сетио да цитирам Терезиног оца, „Wein nach Bier, das rate ich dir; Bier nach Wein, des trinkt das Schwein“ (пиво па вино, то ти препоручујем, вино па пиво, пиће за свиње). Негде иза поноћи смо нас двоје узели још по крушку, он вино, Драгана ништа. Скроз је испала из штоса за пиће, након два месеца изолације, без друштва за пиће. Ни ми не пијемо соло (ал' он је признао да оће понекад).

За викенд сам покушавао да средим шта се сјебало са СировимЛечењем, програмом којим развијам сирове фотке из еоса 70 у јпегове. Претхдна верзија, 5.6, би се понекад закуцала, чак би ме избацила из сеансе, тј морао бих поново да се улогујем а претходна сеанса би остала као фантом, недоступна у позадини. Негде ове недеље је изашао Убунту 20.04 (стабилна и подржана верзија), па ајде да инсталишем, јер на старој није радиио unixODBC, који ми је требао да закачим Бјо на постгрес базу на коју сам хтео да пређем. Кад сам све освежио и инсталисао све најновије, укључујући и Сирово, такође сам добио и свеж Пајтон и морао да преинсталишем цео Дабо, који је сад престао да сере са озбиљнијим грешкама, остала само сића попут „can't set horizontal alignment in an element of a horizontal sizer set to expand“ (што је мало без везе, ако је намештен да се рашири, шта му сева паја да ли је подешен за улево или удесно). Остали бакчићи су били ситни, то сам покрпио. Овај Сирови би могао да буде проблем. Јер не чита добро канонове сирове фотке, добијам срања као у прилогу.

У недељу сам се уписао на њихов форум, па рече програмер њихов да је то баг са каноновим фајловима (у верзијама 5.7 и 5.8, радило је у 5.6), и да скинем ноћно издање, тамо и тамо. Скинем и ради.

---

Спомиње се: 25. мај, sGradlj.com, Анита Џенифер Бергер (Анита), Бјо, Горана Средљевић (Го), детелина, Драгана Витас, еос70, Јохана, Ленка Чонтић, Малиша Борковски (Борче), Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Петерхид, Прлески, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), серекеш, Тереза Мазек, френдз парти, шворценигер, на енглеском