Ево, 15. сам добио ролну осмице, што сам снимио у току дана. Од тога може да буде нешто за фестивал у Кули.
17. сам изашао са биологије, легално, заједнички оркестар у некој школи на северном крају. Ја једини из Змаја. Не сећам се ко је дириговао. Добро зезање са (мноштвом) девојака, добили и сендвиче. Свирка је у ствари поподне. Сећам се зграде, био сам већ тамо, једна од већих улица, али не баш и како изгледа изнутра. На крају сам опет био у ћалетовом фићи са Оли Бојем. Нашао се увече са њом и Ђицом на Ружи, али не истовремено; нешто су се поџапале и то озбиљно.
Данас, практични део такмичења, у Змају, фотографи су имали задатак да опколе споменик испред шећеране, тј у парку, наспрам капије. Срећом, било нас је само двоје, имали смо само једну дозну за развијање, које траје око сат ипо. То је трајало до 19:45.
Она ролна из првог пасуса је оманула, није обрнула, углавном је негатив. Једино је успело пред крај, кад блаженко сере.
Сутрадан је умро Вељко. Алкохол ударио на јетру, а само један бубрег, ако се добро сећам. Знао је шта га чека, па се довољно напио да не боли, и заспао. Није се пробудио. Три дана касније сам прибележио "излив крви у мозак и плућа".
Такмичење у Сенти ће бити од петка до недеље. Пропустићу нешто музичких (и других) емисија на радију, забележио:
- Минимакс - више сатира и зезање него музика, ал' пуштао је доста хитова, субота 10-12.
- игранка без престанка - не сећам се шта, где, кад.
- дежурни студио - ваљда наследник "састанка у 9 и 5" на првом, недељом ујутро, не сећам се
- пријатељ звезда - Никола Нешковић, мада је ишао око 18:00 кад средњи таласи брљају, често се меша са другим станицама већ од сумрака. Значајан лик који је оставио трага. Ту сам први пут чуо Донованову "Атлантиду", например. И многе друге ствари које су тад значиле.
- куда-када-како - звучи као туристичко-забавна емисија, али су држали корак, дакле поп музика