Библиотекар у комбинатској библиотеци, што је у истој авлији са биоскопом и Кантином, одмах до капије шећеране. Запослио се ту ваљда око 1965. јер се сећам да је дотле био неки чича тамо, а био сам редован читалац. Он је већ причао са мном, показивао ми штогод ме занимало. Било је у витринама, иза стакла, узорака разних комбинатских производа, чак и шипки кристалног шећера, још неисеченог у коцке, па комада "кромпир шећера" (од кукуруза, правила га скробара), сунцокретовог семена итд. У канцеларији је имао стару Андервуд писаћу машину, на ћирилици (видео сам укупно још једну такву, у дечијем диспанзеру).
Мислим да је био несрећан. Кад сам једном био код њега, у старој новоградњи иза парка, само ћошак од библиотеке, био је штогод пијан а соба му је била ћумез. Чак је и смрдела. Понудио ми је пиће, што сам одбио са "хвала, возим" (бицикл, наравно), што је он после препричавао.
Био нам је кућни пријатељ, посећивао нас редовно, картао се са мојима. Не сећам се ко је био четврти, ваљда су тада прешли на реми уместо таблића, јер таблић не може утроје.
Умро је маја 1969. самоубиством... помоћу алкохола или не, не знам и нисам хтео да питам.