Месец је одокативан, могао је бити и јуни и јули, лето је било. Мислио сам да је ово било 1964. али комад је написан 1966. На биоскопу на шећерани је освануо плакат за некакав "ЕВАРАС", што је "Југословенска Ђулијета Масина" (да, ћирилицом све, крупна слова), што ми је било подједнако нејасно, што ће да изводи "Нипошто, нипошто"... све ме скроз збунило, али је било без везе јефтино и нисмо имали шта друго да радимо, па ајде да видимо шта је. Не сећам се ни ко је био у друштву, ваљда Кале, Бакрачеви и још двојица-тројица.
После се испоставило да је то нека жена, Ева Рас, но је штампарија слабо то раздвојила на плакату. И ето ње, мршава, плава, сама на сцени. Тек много касније, можда 1971. ће неко исковати израз "монодрама", али ово је било то, испредњачило. Извела је сама цео комад, пред публиком која није појма имала шта да очекује, и наравно да је пало добацивање из публике. У једном тренутку је прекинула представу, држећи метлу у руци, и рекла да прекину и или остану ако им се гледа, или изађу ако не. Неколицина је изашла, а она наставила и довршила представу.
То је све чега се сећам. Тако сам преседео цео позоришни комад, који су написали неки тип и Милош Радивојевић, чији први филм ће ми доста значити пет година касније, а да нисам баш био начисто са тим шта се ту догађало, шта сам ја то видео.