31-XII-1969.

Ћале је био у школском одбору, ишао на састанке ту и тамо, а он и кева су онда имали места на дочеку у школи. Што је значило празну гајбу за дочек. Бака ће бити у мојој соби уз телевизор, па ће после на спавање у своју собу, а мени остаје предњи део - дневна, спаваћа, предсобље, купатило. Украсили смо све два дана унапред, а вечерас смо само преместили намештај који је сметао - од кревета направили кауч итд.

Ко је све био? Хммм... Патак, Золи, Чојић, Звојша свакако, близанци М. (тј. Сарча и сестра му), гитариста са игранке, још неколицина; од риба, Драгана, Слађа, Ђица, Оли Бој, Ренцика... све скупа нас двадесетак.

Први тим (Слађа и тројица) су дошли још око 16:00. Све је већ било на месту, дакле прави сендвиче. Пет кила леба, 750г маргарима, 1,5кг саламе, 0,5кг качкаваља, краставчићи. Готово за сат. Онда су отишли да се спреме, а један лик и ја смо отишли до Д. К. јер смо са њеним ћалетом уговорили тако иначе је не би пустио. Она је средила кевину фризуру. Кева нам је оставила пакло филтер Југославије (њена цигара) за случај да понестане. Рече једноме "видим да сте донели ракију - чашице стоје овде". Мада није била ракија, него Милион шампањац. Рекао сам Чојићу да га отвори напољу, да не поломимо нешто и не исполивамо, па смо кренули у двориште. Чеп је опалио на вратима предсобља (је ли страдало светло тада? хммм). Покушао је да покупи пену у уста, али је притисак био превелик, па је окренуо главу и попрскао бар половину присутних. Док си рекао "шампањац", испразни се боца.

Око 20:00 моји су били у Змају а овде сви који треба. Пичила је музика. Свако је донео обућу за плес, имали смо у кући педесетак пари тог тренутка. Гомила риба се појавила истовремено, и све право у купатилце да поправе фризуре и шминку. Јер време се погоршало, пичила је кошава и ледена киша. Ајлајнер, Лабело за трепавице и шта се све трошило тада. Дан дањи није јасно како су се потрпале унутра. Једва су виделе једна другу. Извирује Ђица да пита да ли је Оли Бој изашла - није била највиша и није могла да је види. После је рекла да их је било девет унутра.

Неко је донео плоче, наравно све синглице. Нешто Стоунса (хит ноћи је био "Jumping jack flash"), неизбежни Боба Стефановић и његови сентиши за спори плес, Кићо Слабинац, Мишо Ковач, нешто Индекса, "Киша и сузе" је исто било популарно. "Мони мони" је био хит да сви певају или бар вичу, а онда касније и "Мајко, мајко" и Мехо Пузић - новокомпонована (турбо народњак још није био измишљен) коју су сви певали заједно. Добро, де, само старији момци. Пуштало се са моје Емоне, кроз стари Тесла радио, тада тек 12 година стар, још је умео да загалами.

Напољу није било снега, унутра је било дима. Пића... је било нешто за те старије момке, али не много и нисмо сви ни пили. Сендвичи итд...

У 22:00 је стигло претеће писмо, у бајаги гангстерском стилу, "други део наше банде се зове Паликуће". Кроз разбијен прозор, срећом само спољно стакло, зелена ролетна између је спасла унутрашње. Оно друштво што нису били позвани, и још пар шећеранаца. Били су и иначе штогод насилни и нисмо се никад најбоље слагали. Двојица-тројица из седмог разреда, знам их још из обданишта, живе у зградама иза парка, такође нисмо никад били другари. Али је бивша једног од њих била с нама, па ваљда зато. Штета што је Чојић исцепкао писмо, сачувао бих га. Дошли су двапут и нешто преговарали са њим, Звојшом и још једним, који су сви хтели да се бију, али смо успели да их одговоримо, да не кваримо слику о себи да бисмо могли да држимо овакве журке и касније.

На крају од свега ништа, али никад се нисам зближио ни са једним од њих.

Око 23:40 Патак рече "одох да серем". "Ајде, то ти је последња прилика да усереш ствар ове године" "Е, та ти је добра". Девојке су већ биле штогод гроги, углавном задремале по каучевима. Настала је расправа око тога кад је тачно поноћ. Ја вичем да је већ, ено код баке на телевизору већ показују како се сви љубе; неко каже гасе струју у поноћ, чекај само. Што да не, одем до капије и одврнем један од три главна осигурача. Погрешна фаза, неста само светло у дневној соби, оста оно у углу.

После сам заврнуо опет, и викао да угасе светло да честитам Д.К., па Ренцика тражила да се упали, па неко други да се угаси, па неко "ПАЛИ!". Све скупа, поноћно љубљење није баш испало како смо замислили. Љубљење у мраку је бугарски обичај, ето и ћорава кока нађе зрно. Па сам је тако пољубио у браду, не у уста, није лоше али није то оно. Од већине других сам већ одустао. Онда су палили петарде и испалили шаржер из енгејца у дворишту. После сам чуо да смо пробудили неког комшију. Отворили смо боцу фрушкогорског бисера, а Чојић и још тројица су обрнули партију покера. Прво му није ишло али онда му је пало на ум да држи паре у шеширу мог деде (који је требало једном да наследим) и онда је дигао три мајмуна (хиљадарка, у тадашњем жаргону; чешће сом).

У 00:20 наиђе банда, избачени међу њима. Један се правио да је пијан ко пичка, али је лоше глумио. Па смо применили алкотест: у соби је патос, и ивице дасака се виде. Да хода право два метра. Чојић је једва прошао. Кад боље размислим, нисам ни пио ни пушио и опет ми је било лепо.

Патак се лоше провео. Неко је покупио остатке из свих флаша - три врсте вина, лимунада, кисела - у флашу од слатког вина, и дао му да попије. Оњушио сам флашу, баздила је на бљув. Трефило га право у тинтару. Одједном полеће он ка купатилу - отварај! - али две рибе су унутра, опет се шминкају. Ај напоље. Исповраћао се. Нешто касније отишао на пишање и заспао на шољи.

Сарча се затрескао у Д.К. а Слађа је била мало љубоморна, па ју је прошло и рекла је "баш су слатки". Кад је банда навраћала, она се усрала жива, рука јој се из лакта тресла. Покушала да скува кафу па сломила шољицу. Викао сам нешто, реда ради, сам сам већ сломио пет комада и окрњио још три (не данас). Схватила то озбиљно па се расплакала, Драгана јој правила друштво. Попила кафу и смирила се.

Разлаз у 3:45. Разбијена по једна чаша, шољица, флаша. И једини украс на јелци. Остала ми гомила празних винских боца, метак за енгејца, једна цигарета "Дијамант" (ни не сећам се да је то постојало), нешто од вештичјег коктела и остатак клопе. И синглови су ми остали неколико дана, па сам се бар наслушао музике коју не бих иначе чуо. Легао у 4:05 а моји дошли пет минута потом.

Друштво је почистило главнину кртога пре одласка, нигде срче - није много ни поломљено - и проветравали су док се дим није разишао. Добра журка.

---

Спомиње се: Градивој Сарчевић (Сарча), Градивој Чојић (Чојић), дочек, Драгана Витас, Ђурђица Орашки (Ђица), Емеренција Нердељи (Ренцика), Звонко Даричић (Звојша), Змај, Золи, народњак, Оливера Стојановић (Оли Бој), Патак, Славица Тејин (Слађа), шешири, на енглеском