28-IX-2020.
(... 96 речи...) Још имамо песка из 2013., истина пуног мачијих гованаца и друге биомасе. Прошле недеље смо донели свежег песка из Петерхида. Кад је мајстор Миле узео пола кубика, овај му утоварио цео за исте паре, па нам остало у дворишту. Пренео сам то за сваки случај у пецару, коју више не користимо - сад тамо стоје ашови и колица; један ашов и грабуље су већ украдени).
Двајшчетвртог смо закључили сезону, испекли последњу ракију. Није година ни лоша. Већином је тутифрути, са доста виноградарске брескве, нешто грожђа, доста шљиве, ту и тамо јабуке и крушке.
Мачке. Сад без великог матријарха, Јохан више није ту нег што јесте, дође да доручкује па га нема. Зелена млађа дође још ређе, код комшије је. Виђамо је понекад. Онда Сива, в.д. матријарха, на месту главне мачке. Два Зеленина мачета, скоро одрасла, отац вероватно Јохан (шта мачке знају шта је инцест), скоро иста, Џими и Дарко, и два мала Сивина - од чега једно сиво и чупаво као јагње. Обоје су здепасти и кратконоги, за разлику од остатка династије. Значи петоро, кад се једе и шесторо.
Додавала им је свашта у грануле - некад најјефтинију паштету, некад сардине, из неког јефтиног дућана близу МЗ, или шта остане од ручка или од кувања (а мало бацамо).
Нина сређује акваријум. Прошле недеље смо ишли на други крај града да пазаримо од једног аквар(ел)исте, тај зна све о томе а и прави их, има и шљунак итд. Ормарић на ком ће да стоји је из 1979. и од иверице је, па да не би 70кг воде и стакла стајало на његовим ситним завртњима, узели смо три даске из своје залихе, исекли по мери, изглачали и ставили преко, тако да терет лежи на страницама а не сред горње плоче. Одозго, 5цм стиропора замотаног у тканину, да се не круни и да га заштитимо од прстића. Онда смо на то ставили акваријум, па је стигао пакетић са биљкама, па је из биљака израстао пужић, мора да је било јаја. Па онда још неколико. Расте екосистем.
Дне 28. смо Нина и ја отишли прво до Лидла, па до неког дућана код Домаћина да купимо још ствари за акваријум. Кроз Лидл смо још возили девојке (Санда у колицима, Линда окачена страга), у овај дућан је она отишла сама а ја седео с њима у колима. Нису се буниле.
Увече смо отишли код Драгане на следеће пијење, ака 28. френдз парти. Кад споменух Домаћина, од њега је наручила овал са ђаконијама, па су донели а сутра ће да однесу празан. Нисмо се сликали јер сам проверио еос70 пре поласка и показивао је да нема струје, а пуњење траје цео сат. Очигледно резервна батерија није истог квалитета као Канонова. Ова истера 800 снимака; овда друга је пре четири године терала 600, па 300 па 50, а онда сам спазио и неку кап течности уз ивицу, мора да је цркла. Резервна батерија има смисла ако се иде на терен да се шкљоцне неколико стотина а неће бити времена да се сачека пуњење. Држање пуне батерије у резерви баш и нема смисла јер ће да се испразни стајањем, па кад се испразни радна, испразнила се и та. Тако да одсад рачунам да имам једну батерију.
Сликали смо се, ипак - Драгана је извадила своју малу фоткалицу, напунила је накратко, истерали смо нека четири снимка. Још их нисам видео, па сад не могу да се сетим коју смо то ракију пили. Биће да је био неки тутифрути.
Стигли кући у 3.
Спомиње се: домаћин, Драгана Витас, еос70, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), мајстор Миле, Невена Средљевић (Нина), паштета, Петерхид, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), френдз парти, на енглеском