21-VI-1970.

Између 17. и 19. сам снимао "Тако нешто око тога" са бандом - Чојић и С. са ћошка међу њима, и остали са Руже. Сећам се само наслова, ништа садржај. Првог дана сам још и отишао до Змаја, радио фотке са опроштајног (оне две нису моје), па је Димче рекао "ево паре, иди купи траку па сними филм". Тек тако. Мора да је остало нешто у буџету, па ако се не потроши неће добити догодине... Отишао сам кући, успут свратио до Ж. да смислимо нешто. Не, нећемо пецање, то је већ било. Каже његов брат што не нешто о купачима. Е може, на Багеру их већ има, а други крај већ затрпавају шутом са градилишта, 25. мај није далеко. То би било баш згодно за контраст. Увече смо доста расправљали, набацивали идеје, углавном Чојић, па смо то онда и снимили и однели у Змај да га развијем. Нешто сам сјебао у лабораторији, није било баш најјасније, дало се гледати али нисам био задовољан.

Двадесетог сам отишао у Београд да слушам "Крв зној и сузе". Прича, коју сам сазнао (четири деценије) касније је да им је Дејвид Клејтон Томас био јако битан а као Канађанин није успевао да добије визу. Онда их уцене да одрже турнеју иза гвоздене завесе, да заступају естаблишмент и западну културу онако пропагандистички, а његов зелени картон ће чудом да се појави. За ово их је цела рок заједница сложно испљувала, што су се продали, али мени је било драго што сам могао да видим нешто овако текуће. Овде је цео етар брујао рекламом за концерт, Никола Нешковић и двестадвојка (и свако ко је имао термин за рок) су пуштали њихове ствари целе недеље, па сам знао шта да очекујем. Отишао сам код теча Киће и остао тамо цео дан. Увече је испало да се концерт одлаже због кише, за сутра. Преноћио сам код њих, па сутра опет на Таш. Ухватио сам добро место, уз ограду партера десно, нико ми није заклањао видик јер су седишта у партеру била доста (скупља... и) одмакнута од ограде. Као предгрупа је наступио неки лик са гитаром, соло. Мислио сам можда Џо Саут али јок, овај је црнац, или Џими Клиф али не ни то, било би још његових ствари, а препознао сам само "Игре које људи играју", звучало одлично. Ма све би звучало одлично, ово ми је био први велики концерт, са озвучењем за велики простор, изведен ваљано и без сналажења.

После свирке, чекао ме теча Кића, ваљда тада већ са трабантом. Нисмо отишли право кући (у приземље неког солитера на Новом Београду, где је био хаузмајстор), него прво у неки стан ту одмах у центру, са погледом на скупштину. Требало је да поправи неки кухињски ормарић... а стан је припадао нашем амбасадору негде у средњој Азији, Бурма, Шри Ланка или тако нешто. Оставио ме код његове ћерке, које се слабо сећам а нисмо нешто много ни причали, била је старија од мене, студенткиња, него сам уживао разгледајући јој собу. Књиге на све стране. Гомиле и гомилице. И неколико ствари по зидовима - постери и којешта. Ово је била још једна рокерска соба, какве сам почео већ да налазим. Станови тако и не морају да изгледају свуда исто, само зидови теписи и намештај, може ту да буде и атмосфере.

Не сећам се како сам сутрадан стигао кући - да ли ме је одвезао на станицу или скроз кући или је ћале дошао по мене (поподне?), био је понедељак и обојица су радили. Не знам ни како је јавио да ћу каснити један дан, нисмо имали телефон, можда је звао ћалета на посао.

Спомиње се: 12-IX-1971., 25. мај, Багер, Градивој Чојић (Чојић), Димитрије Јосин (Димче), Змај, Ружа, теча Кића, трабант, на енглеском