септембар 1985.
Лоба прави изложбу. Дошао је пре неку недељу, донео неке од својих огромних слика, нешто метар са метар ипо, да сликамо. То смо урадили у гаражи, окачили смо их о оне старе ормане што одавно стоје уз стражњи зид. Не сећам се шта смо користили као статив, мора да смо нешто згрумфовали*, већ одавно не идем у клуб и немам одакле да се огребем. Светла има са обе стране, дакле мора да сам користио класични путујући блиц, радимо у мраку и опалимо га једном с леве једном с десне стране.
Гита и она мора да су биле унутра. Не знам да ли је нешто од тих фотки ушло у каталог, или их је користио да ухвати ону тезгу у Немачкој. Знам да ју је на крају ухватио, и да су провели тамо две године о тој његовој стипендији, ал' то је било можда коју годину касније.
А онда мора да смо опет отишли у Кантину, као и обично.
Ових месеци бих доносио кући штампач из школе, донекле да се играм, да би и мој Спектрум имао Интерфејс Један... или беше Кемпстон, да, ово друго. Морао сам да направим и драјвер за штампач - у асемблеру за з-80 ни мање ни више, мада не баш од нуле. Узео сам нечији, прекуцао га из часописа, па га оптимизовао да ми стане у штампачки бафер, од 256 бајта (!). Тако сам могао и штампачу да пошаљем како изгледају ŠĐĆČŽ (што је стало у истих 256 бајта) и још да могу и да бацам слику са екрана на папир. Ево га један Мебијусов лист.
Ово, наравно, није централна пројекција, ту је рачун мало зајебанији, ово је коса. Ал' мислим да сам већ тада урадио рачун за то да ли се неки квадрат види или не - узмем две суседне ивице његове као векторе, па урадим њихов векторски производ. Добијени вектор скаларно помножим са вектором положаја тачке одакле се гледа, па ако испадне негативан резултат, онда је квадрат нагнут у даљ од тачке гледишта, дакле иза нечега је, не цртај. Тако сам постигао да се не види стражња страна овде (мада Мебијусов лист има само једну страну...).
-----
* в. Алан Форд
Спомиње се: Алан Форд, Кантина, Маргита Гунароши (Гита), Слободан Шумић (Лоба), Спектрум, на енглеском