01-XII-1970.
За монтажним столом у учионици
Новости о клубу - у СУПу имају неку лудачко добру 16мм камеру и осталу опрему, звучни пројектор и нарочито 1000 ватне халогене рефлекторе. Долазио тип оданде у Змај данас (ја сам "радио филмове", штагод да му је то, ваљда сам монтирао нешто) и понудио нам то све. Изгледа да су то добили а нико не зна шта би с тим и како да га користе, питали Народну технику, они их упуте на клуб у оснивању.
(много, много касније, се Баја оженио његовом ћерком, иста страна Руже, мали свет)
Коначно видео Дуцу другог, сва се учаурила. Штогод питам, ни да ни не, само ништа.
Њени су се развели четвртог. Петог је била расположена као увек, лагано ведро. Остао сам у Змају до касно поподне, па ме она и Драгана нису затекли код куће, али бака им је рекла где сам. Па смо убрзо отишли на Ружу. Друштво је ишло у биоскоп на шећерану, куд баш тамо, не залазим већ одавно, и Драгана са њима, а Дуца рече да иде на другачији филм. Који? "Снима се код мене кући". За све ово време ово је једини пут да је споменула шта има код куће.
Па сам је испратио до њеног улаза и наравно да смо стајали тамо дуго и причали. "Баш си ми недостајала ове две недеље. Видим те само накратко а и онда не причамо много, немаш појма како ми је." "Ја немам појма". И то је било то - следећих десет пута, штогод да кажем, она "Ја немам појма.". И на крају, "лепо је живети сам".
И то је било то. Незванично, разлаз после само две недеље. Након још мало овако загонетне приче, све околишно, закључимо да се разилазимо. Она је тврђава. (мада, није да нисам схватио поруку, али сам се помало правио луд, да видим докле ће, а и да јој мало скренем мисли, колико сам већ умео)
Али и даље смо у истом друштву и виђамо се редовно. Слађа је некако позвала моје (и наравно мене) да дођемо до њених одмах, што је неуобичајено али што да не, те одосмо. Дуца се убрзо појавила, и док су наши седели у дневној соби, ми смо чантрали у кујни. У неком тренутку останемо сами (званично смо још пар, незванично не баш), покушам да причам са њом. Ал' она само одмахне на то и загњури лице у шаке. Трагови плакања, сад или раније, кад је изронила. Наравно да није расположена.
Ту негде (или беше за дуги викенд за 29. - на фоткама нема датума), били тетка Мима и њени. Све сам сликао за личну карту. Сад су дефинитивно имали трабанта, има га на једној. Нов новцат, проучио сам и упутство и све команде. Јако занимљиво, та пластична оплата, раван под... а и већи је од фиће, мада са мањим мотором, али код двотакташа се то мало другачије броји.
Четвртог је у Београду отворен мост Газела, градио се Теразијски тунел а отворен је и „драгстор“, што су све обишли Тиле и Јованка, и свечано поотварали. Око драгстора се дигла поприлична медијска галама, јер је то био знак да нам је кренуло, главном граду треба место где ће моћи да се купи клопа и, пре свега, пиће у било које недоба, да се не би ад хок журке разилазиле због мањка залиха. Нормалне бакалнице и самоуслуге су радиле до 16:00 или 17, суботом краће а недељом никако, ово је радило нон стоп. Дотле је и то „нон стоп“ значило да радња не прави паузу за ручак, него да ради у комаду, од рано ујутро до касно поподне, а преводиоци су муку мучили да објасне да напољу то не значи то, него је то ознака за експресни воз, који не стаје на успутним станицама.
Део расправе око тога је одлазио на несрећно изабрану реч, јер „drugstore“ никако није та повазданка (како ју је пар година касније у Речнику жаргона прибележио Драгослав Андрић) него дрогерија, дућан са козметиком и лакшим лековима. Или је то урађено намерно, да би се имао израз на енглеском, нема везе шта стварно значи, нама значи да имамо нешто што је знак дизања стандарда. Реч је ушла у речник, а вала и у граматике - као један од ранијих изузетака од једначења по звучности, гс би морало да пређе у кс, ал' овде јок.
Тринаестог се трио скупио, почели да украшавамо за дочек. Кева рече да је прерано, гирланде од креп папира ће да се накупе прашине, па кад почнете да их кидате има да се запрашите. Дуца: "то се кида?" - канда није још била на таквом дочеку. И најавила је, сутрадан, да ће ипак доћи. Мада, и да ће да седи са баком и гледа теве у другој соби. И такве приче.
С друге стране, Веца и Снеца неће доћи, њиховој кеви нешто прднуло у главу па не да. Дакле, неће. А због извесног поноса, правићемо се да није било ничег.
Спомиње се: 28-VI-1970., Вера Стојановић (Веца), Драгана Витас, Душица Тошин (Дуца), Змај, Јаблан Шканата (Баја), Ружа, Славица Тејин (Слађа), Снежана Стојановић (Снеца), тетка Мима, трабант, шећерана, на енглеском