30-XI-2020.
Месечни преглед, нема много.
Једанаестог смо одвели близнакиње у последњи обилазак Петерхида, да се мало проветре. Новембар је овде најгори месец, али ове године имамо среће - благо време, скоро без ветра до прошле недеље. Све дивно, осим оно кад су замало угазиле у нечије говно на сред баште. Сад је крађа прерасла и у изјаву захвалности, свака част.
Коначно има нешто дуња, лепе жуте и напола труле са црвима. Можда једна канта. Изгледа да ће их догодине бити више, можда и за мало ракије.
(... 45 речи...)
Шеснаестог, у Спрингфилду са девојкама. Делује напуштено, у играоници погашена светла, дође келнер да их укључи кад нас види.
Вести од Драгане - нећемо се виђати пар недеља. Њен сестрић, стан изнад, и жена му су успели да закаче корону, а била је с њима у петак, па ће за сваки случај да се самоизолује на пар недеља. Борче је предложио да изведемо краћу верзију, али не, нисмо комплетни. Па ћемо сачекати да ово прође. Од њега сам чуо да је Вози умро млађи брат, био му на сахрани (знају се из ЕРЦа комбинатског), није улазио у капелу (јер зараза јебига). Није умро од короне, али ју је вероватно имао. Наводно брза и одсечна срчка, мада има и верзија да је од пића, што је без везе. Можда је знао да је готов па је пио последњу недељу. Видео сам га можда двапут, и баш сам очекивао да ће да надживи брата - није он пио него Воза, пропалитет & пијандура.
Деветнаестог смо сели у кола и отишли с девојкама у град. Купили им нешто за зиму, мени рукавице за бицикл - план је да одем до града, активирам нову дуговну картицу, променим јој пин да буде исти као на оној првој. У ствари сам добио две, једну краткометну, тј Дина тј динарску картицу, с којом не могу много осим да фатирам џепове председници владе (званој Ер Биенби) па и не мислим да је користим. Ухватио ме дневни ритам и све горе време, па је ево крај месеца а ја никако на бицикл. А сад ето нас у граду а ја нисам понео картицу.
Двајздругог нам је дошао Боба на недељски ручак. Сам је сад (Милена је још у Бечу, полаже нешто језик, следећи ниво; Драган је у Кладову са децом, стан је продао - нудили му 10000€ више него што га је платио, прихватио). Што се тиче Омине куће, њу Вишња неће, а комшија који је прошли пут претресао кров, шацује да би овог пута коштало 15000€, што би ладно могло бити више него пошто кућа може да се прода. У ствари знамо га, његов брат је био Арпики цимер у шатору за летовање 1975. а радио је и у стамбеној задрузи на стоваришту, од њега сам изнајмљивао скеле 1987. Али она се сећа кад је он то претресао кров, слабо је контролисао раднике, они пили, крадуцкали. Предложили смо да ми финансирамо обнову, да је изведе мајстор Миле, а да нас исплати кад продају ову садашњу кућу. Вишња би требало да добије две трећине - пола као супруга, а другу половину деле натроје она, Боба и унучићи. Тако да би он добио шестину.
Двајшчетвртог дошао оџачар, на време као и увек, и темељно прочистио. Било је доста катрана у ложишту и сулундару.
Нина и даље редовно иде до зубара, само она и ја, зими нећемо комбијем, али данас нисмо ни свраћали до Лене, има неку грипу па да не ширимо. Нисмо ни имали јаја да понесемо. Лети некад донесемо и по туце картона (тј 120 јаја, наши картони су од 10, амерички од 12). Десетог смо јој однели четири картона, ваљда последњи ове године. Сваки пут у повратку свратимо до пет шопа, за још понеку живуљку за акваријум. Златне рибице, или шта већ, из прве туре су биле трудне (аха, те рађају живе) па их већ има десетак.
Требало је да покупимо пљескавице успут, у камионском брзождеру, али је било затворено. Тако рано, па тек је 18:40. Може да се наручи, паркирајте се преко, зовите, ево број, донећемо вам на паркинг. Били смо гладни и журили кући, докле нам треба десет минута. Раја је био разочаран, па смо стрпали њега и близнакиње у кола и отишли до нашег брзождера.
Тек сам јуче чуо да је општина у ванредном стању, кафићи се затварају у 18:00, скупови до петоро итд. Чуо од Драгане, кад је рекла да се не скупљамо ни овог пута, јер се јуче другом сестрићу породила жена ("дај да се породим док још имају гинеколога, да ме не порађа дерматолог" - јер особља понестаје, зараза је све озбиљнија; кажу "знаћеш колико је зајебано кад упрегну ветеринаре"), па хоће да остане у изолацији док не буде у прилици да види клинца. Мали мељов има 4,9кг и 55цм, слонче. Договорили смо се да нас сазове чим га види па онда изађе из просторије.
Ово у ствари више није пљескавица, ово је бургер. Јес право месо а не розе љига као у САД, али је и даље ближе томе него старом рецепту, мора да иде и сецкани лук и још нешто зачина.
Волим линукс. Данас био неки глич на Бурундију, имао је "превише захтева" увече, што је први пут. Био неки видео како медвед ексира свињу од две литре некакве као оранжаде, па сам коментарисао како "хтео да пустим поново са звуком, ал' цркне одмах. Тако никад нећу чути медвеђи риг."... што из десет пута нисам успео да пошаљем седам пута, али три пута јесам. Добро, модератор сам, могу да обришем вишак порука. Али не кад се улогујем као ја, него имамо посебан налог за то (тако да нико није модератор, јер су се људи бунили што модераторе не могу да ставе на игнор листу, а нећемо ваљда да држимо беле медведе). И држао сам то модераторско име и лозинку у Хромијуму... који нисам ни инсталисао кад сам прешао на Минт (а биле су још две инсталације Кубунтуа у међувремену). Нема везе, инсталишем, потерам и наравно сећа се свега, па и лозинки. Предивно. Нарочито у поређењу са "избетонирај све" инсталацијама Пенџерија, јебо вас Мали мекани. Био сам готов са тим пре него што је било ко приметио да је било три исте поруке.
Двајшестог се Гита појавила ниоткуда на скајпу. Стрпала је кеву у болницу, па је испало да је вирус па су је пребацили на плућно. Није да ми ту нешто можемо, и они које знамо су већ у пензији, него да будемо наведени као род, па ако нам шта јаве да јој пренесемо. Она још мора да ради, личњак јој истиче ових дана а ни због вируса не сме далеко, све се око ње распада.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Бурунди, Вишња, Добривој Гунароши (Боба), Драгана Витас, Драган Умљанић, ерц, Здравко Сметовачки (Воза), Јелена Средљевић (Лена), Мајкрософт (Мали мекани), мајстор Миле, Малиша Борковски (Борче), Маргита Гунароши (Гита), Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), Ома, Петерхид, Рју (Раја), Спрингфилд, стамбена задруга, на енглеском