На сезаму неко пушта буву да ће хлеб можда бити на тачкице. Млеко се већ теже налазило (ми смо имали претплату код Милке, доносила би пар канистера сировог недељно). Ово ме подсетило да сам прошле недеље у Лебарпрому видео колону камиона са босанским таблицама и униформисаним возачима. Један пекар у Темеринској у Новом Саду је окачио ово у врата радње:
"нема брашнанема лебајејте говнатако треба"
За оне горње блокове меморије смо користили HIMEM v2.78... тих 368 килобајта од 640К до мегабајта на 286. Било је и других драјвера за ту проширену ИЛИ продужену меморију (не истовремено!), ово је трећи метод да се допре до тог истог, овог пута од Мајкрософта лично и наравно нипошто под истим називом.
Скинуо сам NRoff за писи, страобалних 33к, већ сам пробао за атарист, и ниједан није ни принети оном што је на ваксу био RunOff.
Лена лепо расте. Већ смо се вратили у штос са купањем, пеленама итд.
Око 15. навраћао Слоба у град. Све је исто ко и кад је ономад долазио онај Миланко Реновица* и пре њега неки други. Поново су ангажовани дворски кушачи отрова, из снага локалне управе (тј санитарни инспектори), да нам неко не би имао проблема са варењем, а богами и пробавом. Место где је био ручак иначе се контролише отприлике једном годишње, али онај дан кад треба стручно проконтролисати шта се то тамо кува, обавезно се поклапа са даном кад нам наиђе неко значајан.
Она овог пута није била ни кандидат нити у опасности да мора да гледа како да изврда - порођајно за треће дете траје две године. (... 36 речи...)
----
* Нагласак читача вести на телевизији је био такав да смо били убеђени да се тип зове Милан Кореновица. Властимир је чак питао "кад долази тај Кореновић".