Градски млин и пекара, касније и фабрика колача, тестенина и пред крај и оних сунђерастих земички за мегдоналдс. Често сам навраћао док сам радио у ДБА. Мој таст је тамо сваке ноћи пекао погачице. Имао је трајни жуљ преко целог длана од оног лименог круга којим их је исецао.
Важан део Комбината док је закон дозвољавао комбинате. Онда их је купио неки леви ланац, за који се слабо чује. Неки делови ваљда још раде, али не налазим нигде њихове замрзнуте колаче, мада су их они измислили и први изнели на тржиште, још осамдесетих. Сад то праве и кућне радионице. Кад су почели с тим, били су једини (осамдесете и део деведесетих) добављач за војску. Тад сам се већ био скинуо, па нисам пробао.