01-IV-1973.: Радна акција у Нафтагасу
Појавила се баш рано, бициклом. Онда смо отишли пречицом до Нафтагаса, уз пругу има само триста метара. (... 9 речи...) Скупило нас се тридесетак. Болди и Кид су донели озвучење из школе, па смо у некој кабини, личи на кућицу за кантар ама нема кантара, то инсталисали. Пуштали су се "Таркус", БС&Т, Хендрикс, Млинарец, ЛГТ... Поделили се на некакве групе, свака група чисти свој део, само Јозда и ја засебно, котрљамо старе гуме од камиона. Није ни то лако, болела ме после нога. После је он возио камионет а ја се зезао с радницима, кажу "имате добрих риба ал' она мала плава" "море бре то ми је риба" "добро што си рекао да не би сутра причао како ти је била риба". А, да, ко ми каже.
(ово ја и Јозда теглимо неке старе сајле)
Кад је било све готово, цела та радна акција, поделе сендвиче и сокове (тј нешто жуто газирано, вероватно поморанџа) те оду сви заједно да играју фудбал преко на стрелишту(... 48 речи...). Готова утакмица, изгубили са 11:6. Спаковали све, мазнуо од Кида Таркуса да слушам код куће, изгледа исти онај примерак који смо користили још за "Прогресивца" (у првој верзији звука). (... 29 речи...)
Поподне опет преслушавао, има ту да се чује и на пето слушање, па нисам стигао да се обријем. Појавила се код Пролетера у 19:40, већ сам се био забринуо. (... 59 речи...)
У понедељак нисмо имали шести час, па сам је чекао у граду. Причао са басистом и оргуљашем из Паштаонди, реко у недељу пантљика или не снимамо. Дошла и она, нацртамо се пред Текстил и тек тако стојимо, и посматрамо како пролазници реагују на нас. Обично се тако избуље, па се онда невешто праве да се нису упиљили у нас, да напросто морамо да се упишамо од смеха.
У уторак код НМН час у природи, тј залегање са пушком у школској авлији. На бетону, дакако. Велико зезање.
У редакцији преврат. Фурцула дао оставку, не знам на коју то функцију јер није био ни за шта изабран, покупио се да га не најуримо.
Ови имали партијски састанак - примљен Јолпаз, а озбиљно се разматра и Гаша као кандидат, тема за следећи састанак.
(... 18 речи...) Сутра јој доносим и првог Млинарца. Р. (другар Попов) обријао главу, "скроман допринос пролећу". У ДЦ-99 стигао нови Велбонов троножац, одличан. Стајао са њом дуго на ћошку пре него што сам продужио до клуба, а она кући. Била ванредно весела.
У четвртак писмени код Соњи. Пошто смо већ матори магарци не може да нас натера да сви пишемо на исту тему, па зада две. Ааа нее тоо професорице дајте нешто друго... онда дода и трећу... и оде тако неколико минута. Онда ја извадим касетофон што је Бајче донео, и пустим снимак тог извикивања тема. Чују се наизменично један глас и двадесет гласова, са нешто пауза између. Она само завапи "је ли то мој час? ајме...". То далматинско "ајме" се ама никако не слаже са њеним говором, а опет баш лежи.
После са Аћимом у клубу снимао цртаћ "Како су Меленчани теглили даску".
У петак (6.) сам се опет састао у Нафтагасу са њиховим председником. Замисли, Соња четреспето годиште. (... 9 речи...) После часова секретар школе одржао политичку на брзака (седимо заједно!) а онда смо опет стајали у излогу код Текстила и зезали се. Због јучерашње кише је скупила косу у коњски реп, а два увојка испред ушију завила - бајно.
(... 26 речи...)
У недељу коначно дигао руке од Па шта онда. Рокови су прошли, они се вуку, ћао. У клубу фестивалска грозница, монтира се, сецка се. Поподне, таман иде одјавна шпица за Куросавин "Додескаден", кад наиђе Слађа. Десет минута касније сам одмаглио до града да стигнем у биоскоп, погледао Форманово "Свлачење" па онда отишао пред Пролетер да је сачекам. Стигла је у пет до осам. (... 26 речи...) Ема козметичарка још нема редовног типа, канда јој је лепше овако. Наишао Гаша, дочекам га са партијским скандирањем, а он "уцрвљаћете се по тим ћошковима, на крају ће вас покупити с паучином... него, кад будем хтео да правим кућни лист, правићу га сам" "а зајеби, то је Фурцула сам зајебо, ено и поднео је већ оставку" "после партијског?" "не, на редакцијском, пре тога" "а добро, ај ћао и пази да вас не покупе кад буду чистили ћошкове".
Понедељак, 9. Комбиновани тим - 5. и 2. одељење (тамо има пешес момака, остало девојке) је школски шампион у кошарци. Био на неком досадном састанку у општини, збрисао на време. Жврљао по маргинама и зезао се, досада жива. Онда се нашао с њом па стајали код коња*, скоро цео сат. Кашљуцала је нешто.
У уторак, после часова, састанак редакције. Договор уз присуство партијског органа (за шта то, за варење?).
У среду састанак у ДЦ-99, у четвртак ми отекну десни, опет... А нисам имао последња два часа, Соња отишла некуд, требало да се вратим за утакмицу некакву, матори ме нису пустили, проглашен за болесног. У ствари само уморан.
У петак састанак редакције пре часова, револуција. Мењамо концепцију скроз.
У суботу све лакши часови, и успешно прегурана недеља, кад оно појави се ћале. И одвезе је до Гроша. А шта је, дошли тетка Мима и њени. Пуна кућа. Ове две сад већ некакве рибе, искомплексиране и не знају шта би, а шупље... Ту сам ваљда приметио како не умеју да саставе реченицу, слабо има речи између поштапалица. Шта ће од њих бити...
У недељу (15.) у ДЦ-99 капирамо да немамо зглаван филм за фестивал, па ми пада на ум да саставим "Фестивал отпадака", касније назван "Шта је било после". То је у ствари питање које је бака често постављала након оних филмова из шездесетих са недореченим крајем, него нека гледалац размисли какав би крај хтео да види и зашто. Њој то није ишло у главу, него би лепо питала "шта је било после?". Као да смо ми видели нешто што она није.
Поподне дошли Миливоје и његови и још проф. Ј. дакле гужва. С њим сам имао нешто службено, то брзо обавио па у 19:00 код Пролетера. (... 50 речи...)
У повратку ми је требало седамдесет минута до куће, био сам некако преморен.
----
* као кафана, само тераса, само киоск са шанком, испред библиотеке. Коња никаквог нема, зове се (тј у говору, ко зна како се званично зове) аналогно сличном месту у Београду, где је споменик кнезу Михаилу. Уочити да се не зове "код кнеза".
Не знам колико година је ово место опстало, мислим да је нестало за пар година. Немам га на фотографијама. Има га на негативу (лошем, све неоштро) што ми је Славка лане дала да развијем.
Спомиње се: Болдижар Барваи (Болди), Борко Бошковић (Фурцула), Веља Бачикин (Бајче), Гаврило Ташков (Гаша), Грош, ДЦ-99, Золтан Кадар (Кид), Јован Зданић (Јозда), Марко Поповић (Поп), Милан Шебрцан (Аћим), Миливоје Стојановић, Павле Џефердаревић (Јолпаз), радна акција, Славица Тејин (Слађа), Славка Висковић, Соња Славковић, тетка Мима, на енглеском