Тип "са треће стране Мораве" (дневник је имао места за тринаесторо по страни, а он је био 27. кад смо били 2. разред). Грмаљ, из оближњег села (око 25км). Испрва деловао грубо и сирово, кратког фитиља, са тежим нагласком (босанским или херцеговачким, нисам тада знао), али је брзо припитомио своју свађалачку ћуд и испао баш другар са свима, осим можда Бајчетом - њега је вазда нешто кињио, од првог до последњег дана у IV5пп. Што баш нисам примећивао, него ми после Баки причао, он је седео с њим.
Дипломирао економски, али га баш нисам виђао док није добио стан на 25. мају, мада тад већ нисам живео у том крају. Жена му је радила у топлани, тада нашој муштерији - ране деведесете. Једно време, док сам радио у Стоуру, он је био директор нечега у Челику, што је било пола ћошка даље, па смо се ту пар пута видели.
Последњи пут смо се срели за време Шетње, јануара 1997. кад је рекао да је доста чуо како је у ДБА пукла тиква, и да се дичи мноме што сам испао човек.
Тада се Челик распадао, а њему увалили да буде директор, што је знао да не може дуго, па се првом приликом извукао и отишао да ради у полицију. Тамо је и био кад је умро, 2003. Седео у селу пред самоуслугом, на клупи уз пиво, сишао с трактора на паузу (још је имао земље у селу), и онда се само изврнуо. Он је први од наших отишао.