18-III-2021.

Отишли опет до Лене. Мало киша мало јок. Нина отишла до зубара, каже нема сврхе да даље померају зубе да избегну рупе, само се шетају лево десно и једна се рупа мало смањи а друга повећа, играју тај сокобан већ трећи месец. Него ће сад да има два импланта уместо једног, да попуни тај простор.

Док је она била тамо (а стигли смо нешто рано, пичи саксо само тако), Лена и ја пијемо кафу, ја као и обично изађем на терасу (корак иза столице где седим), запалим и... у јеботе какав снег. Ситан па густ и већ се беле ивице травњака.

Док је и Нина попила чај, не да је престао, него је нестао. Код куће није ни било снега.

Сутрадан, преподне, још гора мећава. Пада густ, крупан, за пола сата се накупило сантиметар-два, сад ће да нас завеје. Стао одједном, све се истопило за сат. Ручамо и одемо (Линда, Санда и нас двоје) до Лидла па до Роде. Накупујемо шта треба, укључујући и воду (јер чесмовачи и даље не верујемо, а требаће и киселе). У повратку, код царине негде, угаси ми се мотор, засветле лампице. Притиснем квачило, покушам да упалим још једном на инерцију, радио три секунде, таман стигнем до капије царине, где је пут најужи, па се на инерцију извучем одатле. После смо прегурали још два метра да не буде на асфалту. Има струје, ради пумпа за гориво, ради стартер ал' не хвата бендикс... доообро, не могу ја ту ништа. Одемо кући. Што је, то "одемо", трајало скоро пола сата, јер ем смо нас двоје натоварени цегерима (вода је остала у пртљажнику), ем ове две морају да посете сваку барицу, да завире у сваку појединост. Једна прегажена жаба стоји тако већ трећу недељу, скроз већ сасушена, и опет стану да се згражавају, каже им да не брину, то није принц. Ах, добро, одахну са олакшањем.

Зовем сервис, испричам симптоме... каже имају шлепаџију. Објасним како да ме нађе (није баш из прве, није знао тачно где је царина па је прошишао па се враћао). Испоставило се да је шлепаџија исти онај И.П., комшија из старе улице, син једног из друштва од пре 60 година.

Пола сата касније, јаве да је пукао зупчасти кајиш, да је покривио вентиле и да је то онако минимум 400€, а онда да видимо шта је још сјебо. Пошто ауто тренутно вреди мање од 1000€... ево, већ друго вече читам огласе.

Наравно, разглабао сам вест и са групом олдвејв, где је било разних савета, чак се и Кунта јавио (и он има сакса) да би можда био заинтересован за неке делове, ал' наравно да се нисмо разумели, мене занима да се отарасим целог возила одједном. Пред крај разговора је деловао баш сморено, дрма га та корона (а био се и ревакцинисао, ал' кинезом - и није једини који је тако закачио, ено глумац Власта Велисављевић од 96 година и глумац/певач Зафир Хаџиманов од осамдесетак).

Иначе, потврдило се да сам најстарији у групи, и то већ 12 година, кад је матори Б. бацио кашику. Реко, нисмо примили никог старијег од онда, као подмладак. Каже М.Д. "имам једног што је 20 година млађи од мене а рођен осам година после мене - заглавио на четрдестрећој и ни макац.". Стинге ми препоручује Це 4 Пикасо са аутоматским, каже то је специјални Ситроенов, који нема уљане плоче него класично суво квачило, и роботче које с тим мења брзине.

Сутрадан, ујутро лагани мраз. Већина цветова на кајсијама овде је спрљена, што се видело тек предвече; но, има их који се још нису отворили, ако издрже још три дана (колико најављују да ће да трају мразеви), можда ће бити нешто кајсија. Држим палчеве.

И даље дописивање са Лајном, зове нас да дођемо кад хоћемо... истина, ни комби није у возном стању, један точак пушта кроз метал, негде је напукао или кородирао површински, а таман смо то хтели да сређујемо. Па, сад ћемо морати и то хитно. А и да је читав - наши су пасоши истекли септембра, њој је истекла и лична карта и то још пре пет година, Виолети пасош пре неки месец, а ускоро ће и Нини.

За то време, на УТу... Б.Ф. је приметио шта сам подметнуо. Нема сврхе да преводим:

>> Maybe I should just look at the(1+rmometer).

I hope that someone is saving these.

There's a book here.

Мој текући потпис тамо је из енглеског:

data is not. data are.

Media are. A medium is.

Међу кандидатима за следећи ауто су ситроен це 3 или 4, пежо 207 или 208, и ако се не нађе нешто тако, има и пар комада рено модуса у крају, ал' колико сам прочитао, рено је и даље ноћна мора за мајсторе, оно типа мора да скида мењач да би могао да приђе да извади филтер за уље.

Сакса је требало да врате у понедељак, ал' им изгледа није требао камион па је остао на њему да преноћи, те су га вратили тек сутрадан. Пита млађи шлепаџија шта ћу са колима, реко имам другара који нуди 200€, он понуди 220. Важи ајде да не цимам другара, прележао корону и још је малаксао, држаће га то још коју недељу. Поподне се јави тај, доћи ће у среду (24.) да га покупи, реко додај још 30€ за летње гуме, нису прешле 10000, каже важи и то. Онда пријавим случај у олдвејв, опет се јави Кунта, канда је био јаче заинтересован - ал' изгледа да није за себе него је некој обећао да ће да јој нађе нешто. Но, нисмо дуго причали, нека мајсторима, нек су ме нешто и израдили, то су Стенлијеве колеге, нека и они нешто зараде. Могао сам се акати неколико недеља и ухватити можда двоструко, ал' нећу тим да се бавим, то је њихов посао, нека им се знање исплати.

Поподне сам избацио ђубре из кола. Нешто иде у следећи ауто, нешто баш у ђубре, нешто сам оставио, нек му се нађе. Нашао сам и две старе тексас јакне, које сам држао у пртљажнику за случај да заглавим негде па заладни. Убацио оне летње гуме.

Време је тек тог 24. најзад отишло у плус. Претходног дана је ложила, да још мало раскрчимо подрум, а оно грање од јоргована што сам исекао претпрошле зиме пламти, каже, као лудо. Може и сутра још да се врати мраз, најављују -3 за ноћ. Кајсију смо прежалили, по свој прилици неће родити ни ове године. Истина, није се скроз расцветала и нису још отпале латице, али за све време цветања није било довољно топло да изађу пчеле, тако да шипак.

Из ормана је извађен стари декомп... да служи као играчка. Не ради, тј радио би он кад бих имао пуњач за њега, ал' тај један што пасује, не ради. Тако да ето њима правог лептопа, и величина одговара, једино што нема струју.

Током дана се цела епопеја завршила. Негде пре ручка је дошао момак из сервиса, платио тих 250€, отерао сакса. Дао сам им и флашу тутифрутија, да се мало почасте. Током ручка звони ми мобилни (звук авана из старе куће, са одјеком), стигли точкови. После ручка кренем да напумпам онај шанадни точак на комбију, и да напуним акумулатор, пошто сам јуче установио да се испразнио. Наиђе Фаиков старији син (онај чије смо отиске патика нашли у гаражи кад су оно деведесетих нестали бицикл и бушилица), изгледа да су му опет истекли привремени папири за Немачку па мора мало да борави овде док се не стекну нови. Прошле или претпрошле је ту био онај млађи. Поздравио се и, каже, иде... умро стриц (хм, госпоја тврде да су они Турци, а Фаик за себе да је Ром... можда је овај побркао разлику између стрица и ујака). И стварно, видим тамо да се скупљају пред кућом. Сутрадан видела како полазе на сахрану, само мушки, жене остају код куће. Муслиманска посла.

Пуњач не препознаје акумулатор, дакле тотално се испразнио. Каже Нина да га је аутоматска брава средила, а кад се тако до краја испразни, готов је. А... онда ништа, зовем да ми донесу нов. Дође исти онај што је био пре подне, нови власник наших старих кола, донесе акумулатор, монтира га, дотле сам точак већ довољно напумпао и убацио точкове, па потерао за њим. Тамо је замена точкова потрајала мање од сата, за које време сам се зезао са мајсторима, знамо се већ десет година а и време је најзад за стајање напољу, као да је можда већ помало почело пролеће...

Отерао сам старе точкове на отпад код неког на вршачком друму. Тамо каже 80 динара комад, ал' кад је видео да су алуминијумски, каже ово иде на кантар... 90 дин кг, 36 кила, отприлике цена једног новог точка. Тј ови нови точкови нису баш нови, продавац (онлајн, на купујем-продајем сајту) вели да су свеже увежени из Швајцарске. Што не верујем да су точкови увежени, по свој прилици је увезао цео ауто, скинуо ове точкове и метнуо неке обичне па кола продао тако, а ове продао посебно, боља зарада.

25. На кајсији раде бар три пчеле. Држим палчеве.

Покушавам да удесим уранак за први мај, са бандом на Бурундију. Разменио сам нешто порука са Васом (јер једино су он и капетанм претекли од оне вечери 01-V-2011. у Џакарти). Прихватио се са ентузијазмом и брзо смо измењали две-три поруке зимус, и сад опет... и онда је то стало, од 20. марта тајац. Каже да ни не вреди да покушавам, и ове године православни ускрс пада на први мај, дакле ништа од уранка. (није ништа ни било, Васа се није оглашавао, а каква је анти-антиваксерска хистерија на Бурундију, и боље што нисмо ништа направили)

А пропао форума, последњих шест недеља нисам писао тамо. Само убацивао сличице, кад нађем да лежи. И кад сам се вратио (рече „шта се дуриш, покажи им“), више нисам писао на СФ теми. До овог доба сам био увелико завршио са Дозоаовим антологијама, прошао кроз опус Стругацких, паузирао са СФом док сам читао Крлежу, и вратио се да пишем свој трећи пролазак кроз Бенксову Културу и ту стао, након приказа два романа и једне новеле. Пазарили сте ђутуре, везано је то - ако вам се не свиђају неки делови оног што пишем, нећете добити ни оне остале, па ни оне што вам се свиђају (а за тај СФ део су ме чак и хвалили). Јепте се.

---

Спомиње се: 01-V-2011., Бурунди, Виолета, декомп, Драгојло Кунтић (Кунта), Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Меланија Мерћеп (Лајна), Милован Аксентијевић (Стинге), Невена Средљевић (Нина), нокла, олдвејв, саксо, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стенли Бергер, Фаик Ризвани, Џакарта, на енглеском