01-V-2011.
Уранак са друштвом са пепепеја у Београду. Уранак је стари раднички обичај, и још се одржао у неком облику. Први мај је успомена на Хејмаркетски масакр у Чикагу 1886. па је онда логично да је амерички празник рада у септембру.
Овде тај обичај налаже да се урани и оде на излет - понесе се роштиљ а можда и мали шатор да се прилегне после шестог пива. ДБА је 1989.-1992. обртао јагње на ражњу у ћалетовом винограду.
Овог пута је падала киша, па није могло као претходне године у Звездарској шуми, што је после прекрштено у уринак, јер нису на крају имали чим да угасе ватру осим из својих бешика. За данас је договор био у 18:00 у кафани "Тошин бунар", у истоименој улици, која је отприлике граница између Земуна и Новог Београда. Нико ни не зна како се кафана стварно зове, јер је преко пута студентски град, а у време несврстаности је било доста студената из тих земаља, па сви кафану знају као Џакарту.
Од куће сам дошао бусом, препешачио до стана (који је Лена узела кад су Пасине ћерке дипломирале а нису хтеле да га ману). Толико знам центар Београда, да пређем преко Теразијског гребена. Онда ме она повела у упознавање градског превоза, јер се од прошлог пута кад сам се тим возио променило бар три система наплате карата. Постала је баш вешта са тим, у свако доба зна како да стигне где хоће, некад ми се чини да зна ред вожње напамет. И ужива у својој слободи кретања, да иде куд хоће и кад хоће, без да јој неки велики брат проверава пропусницу. Колико прошле године није смела да после школе оде другим бусом код другарице, осим ако јој ми напишемо да сме и она то пријави бар неки сат унапред.
Стигли смо у Џакарту на време, ни први ни последњи, нисмо много ни покисли (носио сам шешир уместо кишобрана). Редовна банда се скупила са пепепеја - Васа, Брејв Маргот, Параноид Андроид, Рене, Тони Адамс, Уки87, Капетанм, Меккејб, Алфонс, Мери Попизд, Наутилус, чак и ајВар, који је био и на сезаму, и члан је у олдвејв и расејани. Попунисмо четири састављена стола. Понео сам литру ракије из Петерхида, од оне што смо купили са кућом, јер наше још нема, тек треба прво воће да узберемо. Ракија је одмах прозвана Правописом, великим словом, пошто сам већ био модератор за језик (била су већ двојица и још су), и имао статус белог медведа (тј недодирљивог, а ако ко спомене поларне медведе, одмах крене расправа како су картезијански медведи много бољи).
Све скупа добро зезање, уз уобичајену ограду (као и некад на сезаму) да се друштво одлично познаје, ево скоро четири године чантрамо скупа у глас, једино не знамо ко је ко у цивилу, јер нема имена, знају се само форумски надимци. Односно у овом друштву сви смо ми своји форумски ликови.
Рене је понео лептоп, па је фотке из телефона одмах качио на форум, те смо имали и неку врсту живог преноса. Мековац, мора мало да се дува са технологијом.
Фотке сам био окачио после код себе на sGradlj.com да фурунаши могу да их скину, а неко је онда једну од њих убацио у чланак РТСа као илустрацију политичарских баханалија. Био сам сложио и неки видео, са посебним освртом на сцену кад пијана Маргот пева "Рул Бритања"... а после ме преклињала да то склоним јер она је службеник у неком министарству и то поприлично изнад кафе куварице, па да не би било белаја. Добро, де, склањам, ал' иди лижи дупе Енглезима на њиховом терену, немој ми то радити у Џакарти.
Разишли смо се око поноћи. Време се није много поправило, само се киша уситнила. Срећа у Тоног Адамса, повезао је нас и капетана до на два ћошка од стана. Фујица ме добро послужио, било је добрих фотака, нарочито гибсоновско небо у кишној ноћи над Звездаром. Одспавао сам добро, а ујутро на бус и правац кући.
Спомиње се: 21-VII-2011., 18-III-2021., sGradlj.com, ДБА, Јелена Средљевић (Лена), олдвејв, Петерхид, ппп, расејани, сезам, Спасенија Вишњић (Паса), Фујица (Фујица), Џакарта, на енглеском