11-IX-2021.: Годишња журка
Десетог сам спавао до 11:30, нем' појма зашто, ваљда ми је требало. После ручка отишао у Петерхид да покосим и почистим. Нагутао сам се прашине ал' ајде, то једном годишње. Некад сам то радио усисивачем, онај велики са воденим филтером, ал' је летос Лени цркао онај што је узела пре ваљда седам година, па смо јој га однели. Цркао сам вала и ја, ал' сам урадио посао. Успут још мало дорадио препреке да комшијина ћерка не улази да краде.
Увече смо отишли до Лидла у набавку за сутра. Обично то урадим сам ујутро, ал' нам је по кући усфалило којечега па ајде. Успео сам и да се сетим шта то фали тамо (љута алева ако се неко расече, ћумур за роштиљ - обоје украдено; фалило је и ножева у есцајгу али то сам купио прекјуче у Детелини кад сам узимао храну за коке).
Пошто сам решио да сутра нећу пити јер више није оно да се остаје до касно па да остајем да ноћим, сели смо увече и пробали теоретски микс тутифрутија. Требао нам је балон па смо последњих месец-два сваки пут точили из четвртог балона тутифрутија од прошле године, јер је у њему било једва пола. Идеја је била да смањимо количину дотле да остатак може да се разлије у остала три, ал' испало је да смо га испразнили - што разделили што попили. Но, од тога је у флаши остало два деци, па кад сам паковао две литре за сутра, долио сам тутифрутија (мада из 2019.) да видимо на шта ће да личи. Па, добро је, легли смо ваљда у пола три. Наша пијана плеј листа се опет мало допунила - прошли пут смо се сетили Тома Вејтса (којим више нисам толико одушевљен, постао је оно на чији рачун се зајебавао) и додали „Барселону“, овог пута неке затурене Русе.
Јутрос сам устао у 7:30 - упорно се држим своје навике да немам навику. Полако попио кафу, направио себи цигара за данас, утом је и она устала, све полако. Спаковао еос70, Наново (са ажурираном музиком и фоткама), озвучење, ракију, па у даљу набавку. Није остало много, само пекару да обиђем. Узео кило мантија (што нисам раније виђао, појавиле су се пре неку годину, то је практично бурек величине два залогаја) и један лебац (ђубре неопевано, као ражани ал' није ни сунђер ни слама него више вата), и отишао до Драгани. Поседео код ње један цигар док се она спремила, па смо кренули полако, ал' не најкраћим путем него кроз Топличину, да покупи цеде са неким својим снимком са скенера ваљда, од једне из IV4. Срећом, ова нас је чекала уз ивичњак, иначе ко зна кад бисмо утрефили кућу - није тако драстично као код нас, где је разлика између нашег кућног броја и оног преко пута преко 40, овде је само десетак.
Кад смо стигли у Петерхид, све гледам у ретровизор, један вози иза мене и никако да скрене некуд, а хоћу да удупетирам Јоду па ми треба да сам пола минута сам на друму. Све чекам да прође, ал' јок, овај се паркира пред кућу. Добро, изведем маневар, изађемо из кола, кад оно из тог сивог нечега излази - Тодор. Ааа то ће бити, причао је комшија кад је навратио неки дан, као овог пичи носталгија и каје се што је продао и сад би да откупи. Чак је, каже, био на телевизији са тим, сликао се пред кућом. И ево сад чујем то исто од њега лично. Немаш ти те паре, кажем, колико сам теби платио толико још сам турио у ову кућу, а где је још сто воћки што смо засадили, и једанаест година рада. Ено купи стричеву кућу (где су се населили ови лопови), а не, каже, то је рушевина. Па зидај нешто. Или ми дођи кроз петнаест година па да разговарамо. А каже онда ми више неће требати. Па реко онда ће ваљда и мени да досади па ће бити на продају. И упорно мисли од Драгане да ми је жена... На брзину се испоздрављам с њим и одем да откључам капију. Она види да овај све покушава да буде позван макар у обилазак, а после сам јој испричао како је он то тако брзо дао на продају, отац му се није честито ни оладио, а до исплате није прошло ни оних 40 дана... Што каже комшија, био је срећан кад је бројао паре, сад нема кајања.
Онда смо нас двоје изнели столове и столице, поређали мезе, седели скоро два сата, попили по једну (тј ја око пола чашице и то ми је било то за данас, а она је онако двапут по пола), и блебетали док није дошао Сташа. Он је, наравно, дошао краћим путем, преко шлајза, ту има можда 7км, около би имао 20.
У подне су стигли и остали - Бајло, Чомбе и Манџа једним колима, Борче и Жуца другим, Мима соло, Средљак соло. Роштиљ смо распалили тек око 12:40, и ту је било нешто ћевапа нагарављених споља а још црвених изнутра, јер је Бајло стално нешто мувао и држао отклопљено, па се развио пламен. Понешто би му и испало, Мима је пар пута носила понеки комад да се опере па допече. Ал' све скупа је било одлично, гареж ником није сметала. Жуца је усолила и зачинила шницле од врата (без костију, јебеш 300 динара разлике на ту количину). Нешто касније је стигла и Јасмина и донела неку торту, постала опет баба - ћерка јој се породила код куће, уз бабицу и дулу. Гле сад одједном то може и овде (после кад сам то препричавао код куће, каже Нина да их прати већ пар година, добро су организоване). А таман сам био почео да објашњавам како су се близнакиње родиле на Филипинима уз дулу, и пошто би то било да су се порађале у Америци (пита Средљак „јел' си то превео износ, тих сто - стопедесет хиљада“, „не бре, то је у доларима“), кад испаде да већ знају за дуле овде, и да их већ има више и да имају врло јако удружење.
Јозда се појавио последњи, али зачудо није никуд журио. Упозорио сам га на правило да се не пуца у пијанисту, и само је покушао да спомене први хит Индекаса, реко „јел седморицу величанствених? радили су они свашта у почетку...“ ал' није инсистирао, само је, кад је наишла „Слика“ од Корни групе, уперио прст у звучнике и као хтео нешто да каже ал' је то смишљао цео минут све стојећи тако са упереним прстом.
Зачудо, ником се није одлазило и то релативно дуго. Последња фотка је позирача (Бајло, Жуца, Јозда, где су је њих двојица баш заградили у средини, „од ње се види само једна штрафта“) у 18:40, а разлаз је почео добрих пола сата касније, кад се Сташи напунила кеса (кад су га оперисали, преусмерили су му говновод) па је морао кући да је замени. Убрзо затим је кренула и Драгана јер ју је јебала нога (каже мораће опет да крене са оним мелемом од пчелињег отрова, каже да јој тај баш помаже) па смо се Борче и ја ђорали риба - она је отишла с њим, а мени остала Жуца. Она и ове две су прале судове и склањале чаше док сам ја пратио ове остале, па смо онда сложно све што спаковали што вратили где је било.
Жуца се успут распричала о свему и свачему (после сам се сетио да јој се баш свидела круксовача, она од крушке и кајсије), и свом возачком стажу, и како су (вероватно на дан великог снега децембра 2012.) били опет на истом месту где ће бити народне суботе и где су били 2016. али тада са фирмом, била нека фешта, сви се исподнапијали ко мајке. Горионик нешто није хтео па је Гаша, као домаћин, сео у кола да оде у град да донесе други, и после пријавио да „људи, камиони остављају вагаше* у снегу“. Она је, неким чудом, развезла својих четворо... И онда још пешес таквих причица.
Стигао сам кући неки минут пре 20:00. Она је таман закључила да се скупила екипа која би ми правила друштво до касно, па ћу да седим тамо и пијем, па закључала врата ама два минута пре мог доласка. Деца су ми се баш обрадовала, нарочито Санда, која се затрчала у мене све вичући „Деда! Мај деда!“, па су онда она и Линда наизменично трчале ка мени, кад сам сео у своју столицу, да их ухватим и дижем, договоривши се у трку кад је која на реду. Трајало је то добрих четврт сата, чак сам у једном тренутку држао обе у рукама, испружене, пун нарамак деце. Ето да се и мени неко тако обрадује кад дођем.
Легао у 23:00, поприлично уморан.
Сутрадан урадио фотке до ручка, окачио на дропбокс, послао линак колективним имејлом. Послеподне одемо са девојкама опет тамо, јер нисам искључио хидрофор, а и остала је ваљда трећина оне торте, па да покупимо. У бојлеру је било још топле воде, па је напунила канту, дала им сунђере за прање судова и свукла их да имају нешто суво у чему ће се вратити. Она је набрала још две канте шљива и канту јабука, ја канту ипо виноградарских бресака, и изгледа да ће бити за још једном да се скупи, па док не стигну лудаје и шљиве. Тј ако остане нешто од лудаја, јер су лопови већ обрали нешто из средине и, наравно, изгазили као и обично, већ је почело да се суши. А колико јуче, баш сам водио Драгану да јој покажем, све се зеленело, нетакнуто.
Ујела ју је пчела док је брала шљиве, па је брзо ишчупала жаоку и... хм, ту баш и нема нешто земље, нешто није била за утрљавање лишћа... узме једну шљиву и забоде прст у њу. Каже да није стигло ништа да је боли, а отекло је нешто мало, доста касније. Та шљива је, наравно, завршила у канти. После смо се увече, уз ракију, зезали да ћемо ту туру да крстимо „тутифрути са пчелињим отровом“, јер мора да је остао неки молекул у шљиви, тако хомеопатски мора да ће да пичи. То да изнесемо као специјалитет куће негде на зиму, специјално за Драгани и њену леву ногу.
Понедељак, само ишли са девојкама у Лидл, нисмо ни свраћали до Роде да се играју, јер би се истопио сладолед. Закрпио задњу на бициклу, боца је била ситна и зајебана, ал' има се опрема - и оне екстра јаче наочари, и кадица за воду, и пинцета из њеног комплета, све цакум пакум за пар сати у авлији, натенане и темељно. Смислио и како да оправим врата од гараже - оба крила су мало спала и језичци од брава сад гађају ниже од рупа у рагастову - да не бих премештао комад и бушио нове рупе у дрвету, напросто ћу на њему проширити отворе за језичке.
Посета на sGradlj.com је већ сад већа него што је била за цео јуни, па скоро и јули - прогноза према StatCounter.prg упорно стоји изнад 9800, често прелази и 10100, што давно није било. Биће да се гугао нешто предомислио, ваљда је алгоритам израчунао да сам сад кошер. А нисам ништа структурно дирао већ годину ипо.
Среда. Терао комби на технички и цврц, не ради ми средње кочионо и не раде магловке. Ајд кочионо, то треба, ал' магловке нисам ни знао да имам, тј ајд видео сам их али су ми биле више за украс, нисам их користио, а и продавац рече да то никад није радило. И претходна три пута их нису ни гледали, а сад мора да раде. Одем до мајстора у крају, који ми је и иначе радио струју, каже он то више не ради, донеси ми алтернатор или стартер, то радим, ал' ајде кад си стара муштерија. И патио се неко време, кочионо је средио, са магловкама није умео да изађе на крај. Одем пет ћошка даље до оног што ми је лане мењао пријемник за централну браву, каже сутра, за пола сата мора некуд са женом и децом.
Одем сутрадан, напатио се и он са тим, јер је релеј био негде скроз напред, испред акумулатора, без поклопца, само замотан у лепљиву траку... замени релеј, замени на крају и кабл који је водио до десне, јер ко зна где је онај био причкинут... и након сат ипо проради све. Отерам до агенције да ми доврше технички, и док сам чекао на ред зове Драгана. „Како је, испосниче?“ „Јаој мани ме четири дана сам пила онај одвратни раствор и нисам скоро ништа јела, а сад бих могла још пет дана да не једем како сам узела залет... ал' прошла сам ту колоноскопију и све ми је океј, чисто... а што ми је сестра донела ђаконије да се сад наједем, само да видиш“.
Поподне зове Бајло за суботу, каже он ће да нас вози у суботу, да не иде празан, јер као онај његов рођак неће доћи (у ствари после испало да је дошао, ал' изгледа није био у селу него дошао са неке друге стране). Океј, јавим Борчету да не мора он да вози, једва дочекао.
Седамнаестог, ваљда последња берба у Петерхиду - још шљива, крушака, бресака виноградарских. Санда и Линда су се одлично забављале, само их скинеш голишаве и даш им канту воде, не треба боља играчка. А да и после неке пешкире да се замотају. Ма, плажа.
----
* од мађарског vágás, усек
Спомиње се: IV4, sGradlj.com, StatCounter.prg, бурек, Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Средљев (Средљак), гугао, детелина, Драгана Витас, еос70, Живана Арматовић (Жуца), Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), Јован Зданић (Јозда), Јода, Јошко Чобзанин (Чомбе), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Мерима Табарски (Мима), Наново, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бајло (Бајло), Петерхид, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Славољуб Мандић (Манџа), Станоје Сердаревић (Сташа), Тодор Мирча, ћевапчићи, на енглеском