Спремио сам озвучење и Наново, тј нисам их ни дирао од прошле суботе, само турио ону флашу тутифрутија што није такнута онда - пила се само круксовача и она кајсија што је Јозда био донео - само додао разводник, пошто рачунам да тамо неће бити превише утичница. Најавио сам Гаше, он је тамо домаћин, каже донеси шта хоћеш, имају и они своју музику. Аха, да, сећам се, сваки пут кад је IV4 правио журку била је Жуцина дрндава пиксла што крешти, одврнута до даске.
Бајло се нацртао тачно на време и покварио ми рачун, мислио сам да ћу имати таман времена да се олакшам на миру... Ал' добро, није ме дуго чекао, покупили смо Драгану и Борчета и нацртали се у том ловачком дому (што ми је на пола пута од града до баште, били су већ тамо 03-IX-2016.), скоро да смо били први. Друштво редовно - Жуца, Милица, Гаша, Јозда, Влада, Л., Паса (дошла нешто касније), онај други Бајло, Ј.Б. и још можда пар фаца, све скупа нас петнаест. Пио се наш тутифрути, Гашина дуња и, класика, Јоздина лоза.
Гаша је изгледа био кувар, супа је била права домаћа банатска, са резанцима од три фртаља метра, баш смо се намучили. Печење било добро, свињско на неки начин, добра салата, сос од мирођије (ммммм...) и неки мало чудан пире, било је ту још којешта сем кромпира а да није оно просто брашно да буде гушће. После су биле и две торте, једну је по Драгани послала Јасмина, другу је неко донео из ваљда сличног разлога.
Док смо седели унутра, пичила је музика коју сам донео, па је у неком тренутку наишао и Прокол Харум, на шта се Л. скроз распилавила, па смо и отплесали пола песме (што је Бајло ишкљоцао у пет примерака) и богзна како се захваљивала за доживљај. Па сам остатак углавном проседео између ње и Драгане (парола иначе гласи „пубертет дође и прође и онда цркнеш“), што и није трајало нешто дуго, јер је разлаз био већ око 17.
Вести, шта сам чуо. Владимира није онаква од мултипл склерозе или тако нечег, него је била одлепила и отад је, већ годинама, на некаквим пилулама за лилуле. А сад је успела да се поломи у купатилу, већ има вештачки кук а тек ће да виде шта ће да јој раде са раменом, јер је и то сломила. Друга вест је да је умро Сарча, вероватно пре неки месец. Наводно рак језика, остао практично без вилице.
Л. (која се с њим некад забављала, подсетила ме и на то) прича како су и она и муж били вакцинисани двапут па закачили потом, она нешто лагано а он богуми на кисеонику, извукли су га али је на ко зна каквим све лековима и канда је од нуспојава сад болеснији него док гад је дрмало. Каже да су му муда отекла, па покаже нешто око 15цм у пречнику, ау баш не ваља.
Бајло нас је вратио како нас је покупио и то је било то. Нисам се урадио - попио једну дуњу једну лозу ту до ручка, а онда до краја развлачио три пута по пола чашице нашег тутифрутија. Само ми се спавало, што сам некако заобишао, или можда свео на десетак минута па су ме девојке пробудиле, онако нежно тап тап по челу, што онда два минута касније пређе у пентрање и скакање по мени... Како се пробудити са осмехом :). Стигао сам и да урадим фотке.
У недељу смо цео дан пекли ракију, добра тура, добили 10,8л и то канда мало јаче, око 51%. У паузама (код сваког казана има период од по пола сата - сат кад не мора много да се пази, једно је док јачина пада ка 51%, а друго кад то прође па док падне до 20), па сам стигао и да устоварим те фотке на дропбокс и разашљем имејл.
У понедељак била Лена, спроводи следећу фазу у промени имена и пребивалишта, свратила нешто до општине да подигне неке папире у том смислу, па је била на два састанка (из наше спаваће собе). Једно је око запошљавања нових, она није баш кадровик него онај стручни кадар што треба да их прорешета, друго око новог тима у ком треба да буде, и сад како с тим, не би ваљало да из свог садашњег тима поведе чак двоје... Реко шта зазиреш од тога да ти наметну људе за тим - сама састави списак кога хоћеш, тиме си већ корак испред, мало ствараш нову стварност у којој је та идеја већ постојећа и убачена у главе... И самим тим јача од конкурентских идеја. Хмммм.
У уторак смо Нина и ја ишли опет до њеног зубара, водили овог пута и Рају, да опет проба три де играоницу у Делта ситију. Мислио сам да испробам нови гепеес, ал' је стигао таман пола сата након нашег поласка. И није нешто нов, узео полован од неког лика из Пирота, има дугмиће, каже да је негде дванаесто-петнаесто годиште. Даје ми и један мало старији приде. Раја и ја се нисмо дуго досађивали у Аркадију (кафић где попијем кафу и киселу док је чекам), па смо онда отишли накратко до Лене - има нови усисивач, коштао 800€ или ту негде, са оним акумулатором какав иде за бургије, каже ради и по четрдесетак сати, и више личи на неки згромипуц него на кућни уређај. Бонус: Милан воли да се игра с тим.
Девојка у Делти се чак сећа Раје од пре две године. Опет је играо исту игру, изигравао кувара, фотокопирао лименке коле и кришке пице, пио кафу и све скупа зезао се добро у тој виртуали.
Пичила нека ситна кишица па смо печење ракије одложили, оно од јуче није готово, ал' како је захладнело, +13, неће му се ништа десити и да одлежи дан-два дуже.