28-V-2013.
Поподне смо отишли до Петерхида, набрали вишања, јагода. Јабука код улаза, којој сам одсекао суву горњу половину, лепо тера и... хм, што ли су запатили руже око ње, јес лепо и бујно ал' ко ће то онда обрати. Још откако смо сушили пелене на штрику код мојих смо научили да мрзимо руже уз стазу (ваћ наредне године смо посекли те руже). Понела је блендер и збрбољила некакву смешу од коприве и још нечега, па је тим прскала кромпир против златице.
Сутрадан, правац Сурчин. Стигли Го, Стенли и Неша. Клинац је пресладак, оно баш буцко мали, плав, плавоок, и сав нешто нежан. У одбору за дочек смо били нас двоје, Лена и Злија.
Кад смо стигли, морали смо прво до ћалета, јако је навалио да види праунука. Неша је био неиспаван и јако нервозан и то је отприлике био последњи пут кад сам попустио ћалету и пустио га да смишља кад ће наши гости где да буду. Одсад има да се држи нашег распореда.
Нина је послала фотку са својом рођенданском тортом... Са пет свећа, још јој је довољно толико, свеће су бинарне. 11110б=30д.
Тријеспрвог смо роштиљали, на оном узаном роштиљу што нам је ћале дао. Неша се забалавио до грла кад је пробао ћевапчиће, тако му је пошла вода на уста. Дедин унук :).
Ал' не свиђа ми се тај роштиљ, слабо је то, треба нама нешто као што смо имали тамо, са поклопцем.
Стенли се уштосио са роштиљањем на српски начин, па нисам морао све сам. Упорно носи мајицу са логотипом југа, са баш оним дизајном слова с краја седамдесетих.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Илија Ћирилов (Злија), Јелена Средљевић (Лена), југо, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Петерхид, Стенли Бергер, ћевапчићи, на енглеском