14-I-2022.
Цела прва недеља у години пролази... онако, нит смрди нит мирише. Чекамо снег, који ће ових дана. Бар сам поподне хватао по сат-два мирног времена и излазио са секиром у двориште да исцепам оне пањеве од ораха. То сам и постигао, временом. Кад је осмог напокон пао и тај снег, већ сам до седмог превукао у подрум цепаница колико је могло да стане.
Трећег смо били код Борчета, 62. френдз парти, носили опет неки старији тутифрути. Док је у Роди куповала вино, наиђе Зана, па смо се издиванили онолико. Вече... како тако. Борче је покушао да је навуче да одустане од вина, све оно „не мораш ти вино, имам пива овог, пива оног, има и других вина... уопште немаш обавезу...“, јер је тог португизера била свега једна флаша, а после би дошла нека друга вина, што је онда она прихватила из ината, ево ти португизер јебо те португизер, остајем на ракији. Драгана је овог пута била већ боље расположена и у форми са пићем, можда још увек не у најбољем издању. Десио јој се малер, заборавила на рингли џезву у којој је барила јаја, и то је већ било почело да смрди, а она све гледа је ли то нешто из купатила, или са улице, или из ходника, никако да провери кујну. Кад је експлодирало, срећом је фарба на зидовима перива па бар то није био проблем, али је зато цело поподне жилетом стругала мрље са плафона.
Девојке измислиле кечап од јагода. Једног дана ће научити шта је то пекмез.
Деветог је једини догађај био што смо нас петоро (обетри девојке и нас двоје) отишли пешке до самоуслуге на ћошку. Снега на путу већ одавно нема, али га има по травњацима. Целим путем су правиле грудвице снега, једва пуна кашика, и тим гађале бабу страга. Помало и мене. Све скупа добро зезање и чак су се штогод и замориле.
Сад два-три пута недељно, кад ја кад она, скокнемо до Лидла да купимо пљескавице. Тј хамбургере, није то онај рецепт. Сад их једу и Раја и Виолета, а пошто им је рок употребе два-три дана (овог пута схватити озбиљно), узмемо отприлике за сваки дан тог рока по једно пакло од 4 комада. Она то испече на пекачу за сендвиче. Некад поједу по два комада заредом. Раја је иначе кренуо да расте, и то у труп (већ је ногат, тамо му не фали) и почиње полако да телом личи на оца, ногама на мене, рукама на све нас. Сви имамо дуге прсте.
Десетог је код нас био 63. френдз парти. Нисмо успели да у Лидлу нађемо јагњетину (било је једно пакло које нико неће), па је уместо тога легло печење од плећке, на кромпиру мркви и којечему, одлично испало. Пили смо харе тришњу, исто класика - две чашице до клопе, па онда они вино ми даље ракију. Борче се запиздио око дефиниције шта је то живот, тврди да живот настаје зачећем, а где је био пре тога. Па у спермићу и јајној ћелији. Не, то није живо. Ајде да је рекао да то још није засебан организам... ал не. Онда сам објавио да имамо част да седимо за столом са јединственим створом на планети, човеком који је помоћу мртвих сперматозоида правио децу.
Линда и нарочито Санда су заокупиле Драгану, морају да јој се похвале са свим и свачим, и шта је која направила, шта је нацртала, и како су јој шарено офарбани нокти. Фотке су испале штогод килаво, батерије у блицу сам напунио још јесенас, биле су при крају, срао је невероватно, две подекспониране, две прегореле... после сам мало фоткао и без, ал' ништа нарочито. Нисам их ни качио.
Тринаестог је Нина ишла код зубара, да јој нагурају чепове у импланте, да мало разгура десни, кад дође круница да дође на готово. Кост је већ обрасла око импланта, три месеца је то, за то време и прелом скоро срасте, па је овај морао да јој крне мало анастазије (в. Кућни) и оструже вишак. Идемо у понедељак опет, да јој измере, па онда још два-три пута ваљда, да јој ставе и да узму отисак за онај држач, провидну стезаљку коју ставља преко ноћи. Јер су јој ове две године зуби навикли да шетају, одвика је друга мука.
Нисам је дуго чекао, ал' сам за то време стигао да свратим до апотеке (ернафил од 4х50мг су имали тек у другој, у овој првој имају само од 100... а чујем да се добро продаје и онај од 250... шта ти људи раде, мени и ово много, сечем напола, 25мг ми је сасвим довољно... иначе, трошим то тек од априла прошле године).
Четрнаести. Добрих тринаест година након што сам ово видео, и исто толико година кајања што га нисам снимио, напокон сам се домогао фотке оног упозорења што је качено на касе у Волмарту. Откако сам скроз одјебао гугао и прешао на паче (дакдакго), одједном претрага успева да га нађе, и ево га. Иста фотка се налази и на 05-IV-2010., јер се тамо спомиње у ваљаном контексту.
Спомиње се: 05-IV-2010., Виолета, гугао, Драгана Витас, Зана, Кућни речник, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Невена Средљевић (Нина), пекмез, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), френдз парти, на енглеском