14-III-2022.
Трећег се био јавио Маринко, ваљда смо га се претходно вече нешто били сетили па сам му послао кратко „ша има?“ на СМС, каже ту је од недеље, па да се видимо.
Шестог опет није било за напоље, ноћу мраз дању шмрљаво. Поподне је одвела клинке у нашу спаваћу собу, где је преместила расад из пушионице, ипак се овде греје а тамо тек помало. То је поређала испод радног стола (у ком и даље стоји умонтирана глодалица, виси испод плоче). Ту су и оне на слици, сакриле се испод квилта и онда се јако обрадују кад пет минута као не умемо да их нађемо и онда је јако смешно кад најзад погледамо испод покривача.
После су ишле код Вере и играле се са њеном ћерком, па су их ове после чак допратиле назад (нема ни 400м довде). Баба им је спаковала десетак крофни, које су у сласт појеле. Е, а кад њихова баба направи онда ништа... ал' то је било пре годину две, да видимо да ли су се предомислиле.
Сутрадан, седмог, је направила и она, по неком другом рецепту. Јесу крцкавије и боље порасту, ал' трећи дан се некако мрве и више није онај гушт. Ал' добро, појело се, у тим првим сатима је отишла трећина.
Увече таман да кренемо код Драгане на 70. френдз парти, кад зове Боба, и канда сам га нешто био збунио кад сам рекао да управо полазимо - све ми се чини да је мислио да дођу одмах. Но, ништа, кад се опет договоре, ту смо.
Понели смо вишњу. Ту смо само додали у балон оне 4 литре од лањског рода, и нешто ми се чини да смо јесенас пробали и да ми се није свидело. Е сад је било одлично, чак је и Драгана попила три, Борче и ја ваљда по четири.
Осмог је ова другарица дошла са ћерком, налио сам нешто дуње, баш јој се свидело. Деца су уживала, добро да имају нешто док је време овако никакво. Опет почели мразеви. Кајсије нешто стидљиво пупе, назире се розе али не и бело... има наде.
Једног дана наручили пицу из „Венеције“ и... не, доста. Прво што је амбалажа била од друге пицерије, нека Капа Ем, за коју сам чуо раније на рекламама, вероватно локалним - на разноразним местима се да чути неки локални радио - ал' нит' знам где је, ни да ли су неки ланац, а и ако јесу, јесу ли овде или и другде. И јесте било нешто јефтиније, 1700 уместо 1800 за две велике, ал' су у ствари нешто мање, и недопечене, и није то оно тесто, а надева пола фали. Па, момци, ако сте се трудили да бисте се што боље продали, сад више, што се нас тиче, не морате да се трудите.
Једанаестог је још било прилично хладно, али је бар било некаквог сунца па се могло стајати напољу, само да шаке нису на ветру, отпадају прсти. Температуре једноцифрене, већ данима. Обрнули смо турнеју - Лидл, Рода, дућан са дечијом одећом у старом крају (тражили мајице за Рају, нису имали ништа, још није стигла пролећна роба) и на крају код Кинеза у старој фабрици мрежа. Тамо смо нашли неке глупости - девојкама налепнице, нама две лаке сатаре - једну равну и једну рецкаву, за крушке, цвекле и друго, кад буде за ракију и за тегле. Она иначе доста гледа неке из Азербејџана како праве зимницу од којечега, типа две врсте воћа, бели лук и љута паприка па то заједно у теглу. Биће занимљиво кад дође на ред.
За ручак смо имали класично насуво с кромпиром и сиром (то одавно не раздваја, не сећам се кад је било само једно), и наравно чорбуљак... фотка је чак испала баш како треба па сам је убацио у чланак (из категорије „пријатан недељски ручак вам желимо“) на Суштини, а ево сад ћу да је метнем и у Кућни.
Преко викенда је радила још на расаду - и фали нам још светла, ал' се сетила у суботу поподне, кад више ништа од тих радњи не ради. А у Лидлу целу зиму држе гомилу разноразних ледовки, а сад била свега једна и то нешто украсно. Зато сам тек у понедељак пре подне отишао до Тишме и купио две стреле од 60 цм и још две сијалице од 18 вати (што је некадашњих 100 или 120 у жаруљама) па сад имамо тај расад на два места. Биће свачега, неколико врста паприка, папричица а и парадајза у неколико боја. И све то уредно ниче. Такође је решила да се не придржава баш упутстава кад се шта сеје, јер то је све упутство за економичну или скоро индустријску производњу много нечег одједном, што нам није намера. Хоћемо да имамо увек понешто и да ваља, исплативост није тема.
Око 10. Маринко одложио виђење, опет нешто ваљда око жене, јебе је та мултипл склероза.
Занин ћале звао да пита да ли продајемо стару кућу. Опет је неко пустио буву, ал' добро, каже, боље да пита, ал' ако решимо да продајемо, он би одмах стао у ред, за сина, ем што је близу ем због сентименталне вредности. Добро, ако буде, ал' сад баш није тренутак да се размишља о томе.
У понедељак, 14., смо искористили што више није тако хладно, бар дању и кад не дува, па смо отишли са клинкама у град, стандардни обилазак. Фоткање, јуриле голубове, купили кокице, четвртину су просуле. Свратила до златара и купила једну огрлицу и једну наруквицу, око 70000 динара све скупа, да не леже паре, ко зна шта ће бити. За то време сам свратио у суседни дућан, код Телекома, да видим како стојимо са оптиком за наш крај. Каже не стојимо. Можда најесен. Сад Езбебе почиње да изгледа добро, мада се код њих плаћа и телевизија хоћеш-нећеш, и што су Петреусови.
Иако је радни дан и пред крај радног времена, у граду ама никакве гужве нема. Паркинг на Житном је полупразан, на фоткама има у вр главе по 3-4 пролазника, може се ладно возити бицикл главним шором без опасности од судара.
Кућа на углу је некад била фарбара и офарбана стандардно светложуто са браон портуром. Онда је ту био Модус, где је био добар избор одеће и материјала, па су се онда они преселили на други крај трга а потом и нестали. Отад је ту коцкарница, ака кладионица, са избаченим стакленим кавезом на травњаку и ваљда терасицом са четири стола - сад је тај кавез у расулу, унутра хрпа изолационог материјала. Садашњи газда је ово префарбао у црно. У ствари и не изгледа лоше, само ме чуде две ствари: зашто од свих таквих експеримената, ниједан није у боји, и зашто на сто места ничу графити а овде не.
Увече код Борчета, 71. френдз парти, све стандардно осим што је чуо шта сам помишљао ових дана, па спремио пасуљ. Сад да ли је било баш гравче на тавче или тек тако пребранац, свеједно. Драгана је имала као примедбу да је пасуљ могао да кува још дуже а да месо пече мало краће, мени није сметало, штавише нисам ни приметио колико сам појео, па сам једно пола сата био у офсајду, чекао да сварим, навалио на киселу и... па, прошло ме за пола сата, како сам и очекивао.
Понели смо опет исту ону вишњу као прошли пут, и добро је опет ишла. Разговор за столом је био... мњах, Драгана се опет размахала са естрадним фацама које јој се свиђају (Лола Астанова, Андреа Бочели, Тоше Проески, Аба) и које не вари (Констракта и још неки). Око Абе је запело, јер је Борче отворено рекао да су им песме ђубре, са чим сам се углавном сложио, мада ајде, од десетак ушних црва што су ми во оно времја запатили, трећину сам могао да поднесем. Она се досађивала, што су на крају и приметили, па је расправа у три лака скока прешла на банкстерај, и онда се она око тога нешто јако расправљала са њим, а ја унакрст са Драганом око нечег десетог. И опет смо чули неке приче по трећи или четврти пут (њена путовања по Македонији нарочито). Нешто је и била крварила из носа, вече је провела са угрушком у десној ноздрви, питамо се да то, као и оно раније са уветом, није узроковано вакцином. Срећом, на ту тему нисмо ни причали, једино сам испричао како у Лидлу више нико не носи маску (пропис не важи већ трећи дан), и „најзад они што су слупали паре да среде зубе долазе на то да им се исплатило“ (што сам чуо од неког на улазу). Е, да, опет сам тамо видео Палија Бодора, ал' док сам укапирао ко ме то поздравио, он и жена су већ ушли.
Испред Леснине посечено дрвеће, јер хоће да среде тај тротоар, још од изградње је само крпљен кад се негде копало. Корење је већ издигло бетон на више места. Њена прогноза је да ће то за две године опет да буде исто тако, јер се дућани снабдевају тако што се камионети попну на тротоар уназад, да им стражњи крај дође на корак од врата, неће да маневришу да то ураде на задњи улаз (где је и зајебано, тамо се станари паркирају и незгодно је за маневрисање). Зато ће ове године да полуди од врућине, то дрвеће што ће да ставе уместо овог неће још три године имати крошњу да ваља, а ко зна да ли ћемо доживети да почне да јој баца сенку на прозоре.
Спомиње се: Вера Вранеш, Добривој Гунароши (Боба), Драгана Витас, Зана, Кућни речник, Леснина, Малиша Борковски (Борче), Маринко Протић, Пали Бодор, Рју (Раја), суштина, френдз парти, на енглеском