25-III-2022.
Дне 21. смо најзад сели на бициклове и одвозали девојке на стрелиште, ту код надвожњака (где станује мајстор Миле). Трчкале су около и све било супер, брале цвеће и... мња, одједном им се једе пица. Кренемо ка најближој, што је скоро код Леснине, ал' кад су приметиле (Линда била код мене па ми је рекла) да не идемо куд оне знају, онда каже шалила се (Санда није, ал' свеједно) па смо одустали од пице и отишли на игралиште код месне заједнице. Она је још нешто свратила до пекаре. Одличан дан, најзад сунце како треба, још ћарлија ладњикав ветар али зима је дефинитивно прошла. Мало као било мраза на води за коке и пилиће, ал' то изгледа само при земљи.
Увече био 72. френдз парти код нас. Све супер, осим што она ракија, тутифрути 21.3 није била на столу, него 21.2 (ал' ископаће њега Били), но причали смо као да јесте и сви се примили на причу, отишло седам деци. Спремила јагњетине, ал' само 2кг, у Лидлу нису имали више (ни наредна два-три дана, нема више да увек има свега), па је додала свињског врата, али не печеног него похованог. Девојке су, наравно, шармирале Драгану и Борчета (Санда са фришко скраћеним шишкама, ипак неће да пушта као Линда). Мало смо изгрдили Борчета кад је опет хтео да пушта музику са телефона, каже „а како ћу?“ - па ево ти Змајчек, озвучење уштекано, нађи па пуштај. Чак му пребацим вотерфокс на латиницу, и попиздим кад видим да је тражио Ану Стефок. Не постоји никаква Ана Стефок, а ако си мислио на Ану Штефок, слово Ш ти је ово овде, научи слова. Нисам се баш драо али сам био веома гласан. На својој масини ради ста хоцес и куцај како умес, овде има да се знају слова. Није се много бунио.
У уторак су најзад дошли Милена и Боба, онако, значи ништа им не треба, ни на шта нас нису звали, тек тако да се видимо. Добро изгледају, њега су прошле све оне ситне бољке што је имао, кућа је и даље на продају („и онда ми каже за стару кућу онако како једва стоји 25000€, а за ову, што је на трипут бољем месту, има четири пута већи плац и сређена је и споља и изнутра - 34000. Реко еј ај се прво договори са собом“).
У среду се јавила Инге, каже напушта Феривер до краја месеца, а најавила је два месеца унапред. Каже „одустала сам од илузије да ће се унутрашња организација поправити у неком разумном року и уклонити моје фрустрације... навикла сам на боље организоване фирме, дижем руке од Феривера“.
Отерао Јоду на редован сервис и проверу гума. У четвртак око подне зове она њихова напредна и каже „гуме су катастроофа... и има да мења неке гумице на баланс штангли и шта већ...“. Океј, дај нове гуме, може Тигрове, било које нове су боље него не знам које старе. У петак све готово, изашло на скоро 60000 динара, ал' сад како је кренула инфлација од короне и нарочито украјинског рата, не питам пошто је. Мислио сам да су готови па нисам понео цигаре, ал' је испало да треба још оптику да ураде. Што сам бар ето једном и видео на шта личи. Судећи по псовкама које сам чуо из канала, жилаво и зајебано, ал' урадио га је.
Акумулатор од комбија је, кажу, исправан, напуњен - имао је 5,6 волти. Ето, а кад сам га ја пунио добацио је до једва 1,1 - шта значи температура.
Лик који је преузео сакса ме понудио цигаром (Данхил... ни принети, све те данашње са тим седефастим папиром, мени то све исто). Питам шта је онај деран урадио с колима, јел' успео да се слупа. „Већ трећи пут, овог пута готово, нема му више спаса“. То ауту, дерану канда тек предстоји каријера, сад како му пролази почетнички стаж.
Никако да почнем да гледам „Малхоланд драјв“, засад још читам критике и филозофирање. И напокон сам кренуо са мртве тачке са Достојевским. Све ми се чини да сам ту његову прву причу већ читао, у преводу, мада ми није јасно како је иједан преводилац могао да пренесе све те деминутивчиће а да не звучи неозбиљно.
У четвртак увече смо скупили остатке из обе флаше и 21.1 и 21.2, и прославили што је угинула Медлин Олбрајт. Свиђа ми се како на енглеском наслови гласе „умире“... нек јој траје што дуже.
Стигле сталнорађајуће јагоде што је дан пре наручила, и одмах их је расадила. Изнела је и скоро сав расад из спаваће собе и пушионе.
У петак сам, као и сваке године на овај дан, свратио до ПејПела (који је сад исто кренуо да наваљује да им дотурим број мобилног, да се као повежемо, чибе тамо) и уплатио Раји 100$ за рођендан. А, посебно дошао да ми се захвали.
Дан за ситне поправке. Скинуо сам плочицу за кваку са рагастова, спала мало врата на пушиони, а већ знам где и колико да отурпијам. Затварају се сад како треба. Кваку на вратима гараже скинуо стару, ону италијанску од жутог метала, што се држи на прстенастом осигурачу, дакле на спољној плочици, и тим вуче па се већ искривила - то сам скинуо и метнуо пластичну класичну од Кинеза за 120 динала. Ради као нова. Држи на ексерче, како је то увек и држало, што значи да вуче ону кваку са друге стране и она у ствари, ајде, гура врата оданде. Е тако, без напрезања материјала. Не знам која је будала мислила да је то са прстеном паметније од класичног ексерчета.
Двајшестог су дошли Лена и Милан, а повели су и Апија, јер су га спопале неке алергије (као и газду, има приличну збирку, полен и шта иде уз њега). Обрнули смо једну туру роштиља, овог пута без шницли од врата, само пљеске, ћевапчићи, ражњићи (и са печуркама) и кобаје. Већина угља ми је била из дућана на ћошку, са доста прашине и ситниша, па нисам баш био сигуран да ће бити доста. Рачунао сам с тим, па кад сам био ишао до Прлеског по торту, прво сам свратио до Детелине да купим нову мушему (сад сваког пролећа узимамо нову, јер је држимо напољу преко зиме па испуца на ћошковима) и још једну кесу угља. Е, тај угаљ је без прашине и калоричнији, и мада нисам ставио много тога, тек допунио где је изгледало тање, добио сам жестоку ватру, држало 250° и део ћевапа се угљенисао с једне стране. Јебига.
Торта је испала баш како треба, ништа шљаштинг, никакве шљокице, само фино урађена чоколадна ружа на једном крају. Испало је да немамо доста свећица, треба 11 имамо 9, па смо Рају произвели у програмера и извели 11 од четири бинарне свећице - 1011, тј другу с лева нисмо ни палили. Пиркао је неки ветрић и гасио их сувише брзо, па сам држао заветрину јакном, Нина је певала хепи брздеј двоструком брзином, мислим да никад краћи видео са гашењем свећица није снимила.
Нина решила да части Рају и УТП каблом да не мора више да тера на бежичну. Међутим, неће па неће. И онда се сетим да она ни не зна да наш рутер има 4 порта од чега су два резервисана за ИП телевизију, коју не трошимо, ал' свеједно имамо само она друга два. Једном кад је гром спалио рутер па сам ишао по нови (да не чекам да ми га сами донесу за дан-два), питао сам човека тамо (можда је само портир, а можда и зна), и рече да има на мрежи да се нађе како то може да се исхакује. Очекивао сам да је нешто компликовано па се нисам ни упуштао - шта ако мора да се флешује нови фирмвер или реинсталише неки његов Линукс, ту сто ствари може да крене нагоре, па сам мануо. Но ајде сад она то потражи и испостави се да није никакав хакерај, само се укачиш као админ и онда можеш да му наредиш шта хоћеш. Прорадило из цуга, и сад му више игра не касни, а и мање се троши бежична по кући па ће ваљда и нама осталима бити боље.
У понедељак, 28. сам отерао Јоду на прање (и упркос 300 динара времена под млазевима, и даље се познаје на ветробрану докле хватају брисачи) па на технички. Е шта му све нису радили, закачили га на рачунар па се играли, дизали га и спуштали на његову пнеуматику, убијали време, јер технички мора да траје 40 минута а код лекара завршиш за два. Наравно, чантрао сам са Драганом док је то трајало, каже она њој је код докторице трајало дваес минута, од чега 1 минут преглед а остало је ова развезла о шминци и одевању, „баш вам се дивим како добро изгледате“, а каже докторица '71. годиште. Онда је њој дошла нека другарица па сам се поздравио, а и Јода је био скоро готов, каже све цакум пакум, терај слободно.
Поподне сам још и убацио акумулатор у комби док је она била у шетњи са девојкама. Пали, иде. Обрнуо један круг, око 2км, куд га обично терам за такве пробне вожње - све океј, само што је прљав. Нисам га прао од летос.
Увече је она била домаћин за 73. френдз парти. Понестало оних флаша од литре ипо, па сам носио неку од литре, и ево ни из четири пута нисам успео да поново нађем ону специјалну што сам мислио да је тутифрути 21.3. Није да је лоша, отишло је сигурно седам деци, ал' Драгана нас уби с клопом - ајд оно стандардно индијски орашчићи, ораси и бадем, па неке ролнице са зељем (од чега сам појео свега једну), ал' кад је изнела ћурећи батак печен у плеку, и онда још по ћасу компота од вишања,трешања, јабука и крушака, нема предаје нема заробљеника... Борче је печење јео само са кромпиром, а компот је појео после онако у цугу, каже не може да му посвети достојну пажњу док се маје с месом. Опет је имао неку фришку теорију, тј 2.0 од оне претходне, с тим што је овог пута било „ћелија се размножава деобом, направи се нова и умре стара“ (што никако не објашњава раст ембриона и надаље, јер испада да је број ћелија сталан) на једном крају и „ћелија се подели и имаш две - то онда оде у бесконачност“... уф, изјебавали смо га како смо стизали до речи.
После тога је изнела и неке колаче, појео сам само једно парче не веће од прста, ал' и то ми је било много. Било ми је баш напето у стомаку, и кад сам легао (чак и без последње цигаре пре спавања) морао сам да пазим у ком ћу положају да заспим, јер ми је стомак радио склекове. Ал' све се добро завршило, спавао сам као сисанче од голуба.
Током ове журке (и још бар једне) је испричао шта је било са једним нашим колегом из Трбњева. Дипломирао је нешто пре нас, и одмах се запослио у средњој школи у месту, и одрадио свих 40 година стажа тамо. Пошто је кренуо на време, то је било два-три месеца пре него што наврши 65 године, кад мора у пензију. Не, њему је било довољно што може, и пензионисао се тачно тог дана, иако би већи део од та два-три месеца провео на распусту. Ни дана више него што мора, није битно што ће му РФЗО скинути нешто што није и то одрадио. Нема тих пара које могу да плате то задовољство.
Спомиње се: 11-III-2024., Апи, детелина, Добривој Гунароши (Боба), Драгана Витас, Змајчек, Инге Брандлихт, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), мајстор Миле, Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), Прлески, Рју (Раја), саксо, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Трбњево, ћевапчићи, Феривер Фертилајз (Феривер), френдз парти, на енглеском