11-III-2024.
Слабо се шта догађа. Радуцкамо којешта по кући, ништа велико. Ја сам се здао да најзад средим преостали део апликације за sGradlj.com, оно за етнографију. Миц по миц, биће и од тога нешто. И, наравно, доста сам писао и Бјо, попуњавао 2004. где од септембра па до марта 2005. нема ничег.
Двајздеветог смо свратили до Детелине и купили семена за ротквице, тацне за резанце (моја стара фора да две тацне за торту вртим једну у другој, користећи зрнца од сувих резанаца као куглични лежај) и десет садница касних кајсија. То смо сутрадан посадили у Петерхиду. Ништа нам ново није украдено, али има трагова да се улазило.
Кајсије увелико цветају, и тамо и овде. Што рече Васа на форуму, одлично изгледају и сви су се услови стекли до првог априлског мраза. Видећемо. Ове касне би требало да буду отпорније на то. Бар имамо младог лука, већ четири-пет пута смо га јели, а расадила је и неких 400 комада дувана, већином вирџинију, можда четвртину кентаки. То смо паркирали горе у салон па раскречили собне мердевине преко тога да на њима виси светло.
Трећег смо се видели и са Гораном, Стенлијем и клинцима, издиванили се онолико. Кренули су да раде пасоше. Неша је тражио да му труд буде надокнађен („bubble tea for my trouble“), па се после изненадио кад су се одмах потом вратили кући, мислио је да путују одмах. Као што је и Раја мислио кад се Нина вратила из Дакоте.
Петог смо се некако потрефили сви у чету, тј док смо причали са њом зове Лена, њој је тад био недељни термин, па смо онда отворили задружни чет да се сви видимо, па се укључила и Го, истина не сви одједном. Лена је дигла руке од покушаја да разговара, јер је помало Санда ал највише Линда улетала у кадар, близу микрофона, и не можеш је зауставити, само прича и прича. Током тог разговора је и Нина заменила славину на кади - само онај дебели део што штрчи над кадом, где је преклопник за туш, који се био запекао и ни макац.
Нина, пак, има гомилу проблема, оправља једно по једно. Неки тип је био и заменио јој кабл до бојлера, јер је стари био слаб и редовно избацивао осигурач кад се укључи и други грејач, а нема начина да се укључи само један. Онда, термостат од климе - распао се држач батерија; грејање - кабл до места где отвара плин и дува врућ ваздух у тунеле од климе овлажи па избије осигурач (не одмах чим падне киша, а и не проради баш чим престане). Приде, деца се још навикавају на клопу какве тамо има, и у вече 8. марта је баш измерила да јој је трајало цела четири сата да их нахрани и опере судове, јер приде и извољевају подоста. Срећа у суви пекач (ака сувоњави фрајер), који је ваљда Реин купио, па је то сад занимљиво - једно вече је испекла четири карабатка у томе, најели су се и она и Раја и Виолета. Раја је чак сам понешто испекао, свиђа му се да експериментише са зачинима. Још да одвикне децу од уништавања инвентара...
Током једног од тих разговора, баш око тога шта деца једу а шта не, спомене како је Раја тражио да једе чикине ногице (в. Кућни) па после испало да није баш јео. Ту он улети у разговор и каже да је јео, аха, јеси, штрпнуо си помало и више од пола оставио... а како си знао о чему је реч, причали смо на српском :).
Десетог, тачно у 19:00, зове Драгана. Сутра редован френдз парти.
Једанаестог најзад кренемо у набавку, нисмо одавно, а слабо нам шта и треба. Одемо прво у Мере. Замало да узмем себи нешто да обујем по кући - откако су ми се оно распале кломпе (в. 21-VIII-2023.), носим оне папуче из Лидла, које су ми узане и набио сам нешто као жуљ са стране (!), ал' јок, то је пластика, постављена неким синтетичким крзном, има она нешто слично, згодно удобно и затвара ногу, зноји се. Гледам само како пролазимо по 20-30 метара гондоле где смо донедавно налазили свашта, а сад нам ништа од тога не треба... грицкалице, слаткиши. Видимо имају тог сувог фрајера... ал' нешто су забунили на листу са ценом, пише 4,6 литара, кошта 5600... ма јок, купићемо другде. Одемо до салона намештаја, тамо имају свашта. Ал' јок, имају један од 5 литара за 9000 и један од 7 за 23000. Ајде. Каже, све су им опајале жене из болнице, добиле неке ваучере за осми март. Немају ни сушилицу за воће и поврће, исто. Одемо до Тишме да купим жице и утичнице, она за то време сврати у десно крило, где су им уређаји и расвета, каже нису ни имали то. Вратимо се у Мере и купимо тог, испада да је од 8 литара.
Мало је смрдело док није изветрила пластика, ал' су погачице испале невероватно, још нисам видео да се толико надигну. Ово је било смрзнуто, две плочице од 80х80х12 мм. Сад ће да се експериментише...
Поподне смо се чули са Нином и децом, па онда са Леном. Милан је у Франкфурту до четвртка, па јој је мало досадно. Стомачић лепо напредује, бепче мрда, све океј. У једном тренутку јој као нешто било као мука, није легла вечера, ајде попије чашу воде - и онда све исповрати и буде јој боље. А добро је, већ недељама није. На послу је имала одличну идеју да се нешто дода у код, што могу да ураде за дан а конкуренција тек најављује да ће да ради на томе, ал' то добије неко други да ради. Буде јој криво, ал' каже јој Милан да „додатни рад никад није награда“. После испадне да је овај то стварно урадио за један дан, али се ту нашло неких багова, незграпних решења и бар десет ствари које би требало урадити другачије, имаће тај посла целе недеље. Па јој је одмах било лакше, то је могло њој да се деси...
Показао сам јој како сам најзад орибао дугмиће на тастатури, баш су били шмрљави. У име еснафског поноса намерно нисам обрисао Ф1... прави програмери га не користе.
Задржали смо се са њом до 18:40, па смо за толико касније кренули на френдз парти. Како смо изашли на улицу, звони ми телефон. Васа, дође сутра у девет. Реко, кренули смо управо у шетњу... ал' ајд немој тако рано, ко зна кад ћемо да се вратимо из шетње... ајде у десет. А шетња је била до мојега, дувао је неки зајебан ветар, обоје смо везали косу. Нисмо ни свраћали да узмемо вина и десерта, вина нам је остало од прошлог пута. Ветар је стао тек за последња три ћошка, и чудо да око Леснине није дувало ништа, ту дува и кад нигде не дува, то је једно од пет места у граду која стварају свој ветар. Каснили смо само десетак минута, ал' то се после надокнадило.
Борче је већ био тамо. Понели смо тајанствену ракију, ону што смо пре пар година ошацовали да је неки тајанствени тутифрути са доста крушке (в. 25-III-2022.), па после нисмо могли да га нађемо све до инвентара, ма због ње смо и кренули да инвентаришемо, па се испоставило да је тај балон био обележен као јабука 2019. То што нам се тада чинило да је крушка у ствари и није, али свеједно је добро ишла, и нико није ни покушавао да се изјасни на шта вуче - има шљиве, има јабуке - само је ошацована као „клизава... добро клизи“.
За ручак смо појели остатак пасуља од петка (у недељу смо пресекли кајганом) и, како сам само знао, Драгана је спремила пребранац са кобајом :). Био сам се сетио ћалета, како се њему често догађало да на послу има пасуљ за ручак, а онда га код куће дочека опет пасуљ, што се није догађало ни са једном другом клопом.
Разговор је ишао поприлично у цик-цак, како то већ бива, од објашњавања како функционише мађарска (и финска) реченица, преко тога како је Драгана била у Бечеју код неког другара који има хотел који успева да попуни само кад је нека фешта или дођу спортисти на припреме, па смо онда кренули да планирамо путовање, па шта раде деца у Америци, ма свашта. Зачудо, питање орг. одбора за годишњицу се уопште није ни споменуло, одлично. Остали смо до пола три. Таксиста је опет био наш Влаја, поново јаши он, поново ми. Било нам је штогод необично да се вратимо у празну кућу.
Ујутро ме је телефон нешто зезао, искључио модем, па док сам га ресетовао (то помаже) видим пропуштен позив... око десет и нешто видим да је Васа звао, ево саће... дошао је око 11, и кренуо да ради једно по једно. С врата је рекао „е, професоре, ево јуче сам опет имао случај који је решила једна кап шиванола!“.
Око кењаре је видео да се зајебао пре десет година, цев за одвод је ставио нешто ниско, па је мало олупао плочицу да то дигне, и залепио другу плочицу уместо те, те оно прелазно црево уопште ни не треба, све цакум пакум. Чак је није ни зашрафио за под, само затиснуо силиконом. Славина за туш је феноменална, кад се затвори ниједна додатна кап не изађе, а млаз пичи право, уопште не прска. Е да су ми такве доле... Монтирао је и бојлер тамо где га је био за пробу качио још 2013. Истина, ручица за подешавање температуре му је са доње стране, а монтиран је прилично ниско, ал' томе може да се приђе са степеништа па бар видиш шта радиш.
Док су он и шегрт радили, ми смо ручали. Кромпирићи и ћуфте из фрајера... Ћуфте меке и сочне, само што површина није запечена као из тигања, а кромпирићи чак имају тамне ивице, исто сочни и мекани ал изнутра као да је млади кромпир... а тај фрајер уопште није нека мудрост, то је омања рерна, грејач горе и над грејачем вентилатор. Термостат, тајмер, готово.
У среду преподне зове онај лик из друге гимназије, из орг. одбора, да види што не долазим на састанке, и да ме наговори да се вратим, каже да је предлог да се ипак узме оркестар одјебан, друга и трећа гимназија су биле против, и да ће... реко немој ми ништа причати, хоћу да се изненадим кад дођем.
Спомиње се: 25-III-2022., 21-VIII-2023., sGradlj.com, Бјо, Васа Лакатош, Виолета, Горана Средљевић (Го), детелина, Драгана Витас, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Петерхид, погачице, Реиналдо Аквила (Реин), Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стенли Бергер, фрајер, френдз парти, шиванол, на енглеском