Формат текста

(Увод)

Пошто сам прилично језичара, и гледам да се држим златног правила, у енглеском издању поштујем њихова правила онолико колико они поштују наша... што се с ове стране тарабе вероватно и неће много осетити. Ту и тамо у фусноти објасним шта се на појединим местима догађало у енглеској варијанти текста, шта сам све морао да објашњавам.

Од десетак пасуса где објашњавам зашто у енглеском тексту пише овако а не онако, овде остаје само ово:

- називе пишем фонетски, како сам научио и навикао, некад чак и прегазим изузетке (нпр вероватно не бих написао Рокфелер него Роукефела, јер тако домороци изговарају)

- ту и тамо наведем и назив у тзв. оригиналу, нарочито из мађарског

- речник је како тако прилагођен времену у ком се догађа, те момак буде фрајер, тип или лик, зависно од деценије и извора, али не држим се тога баш строго, захтева превише времена и пажње. Такође, не избегавам спомињање курца, пичке и осталог јер напросто не дозвољавам да ми тамо нека религија диктира језик. Читаоцима које због тога изгубим желим пријатно поподне.

- датуми су у нашем старом формату, дд-РР-гггг, где је РР месец римским бројевима. Такав нам је датум био на грбу од 29-XI-1943 па докле је потрајала СФРЈ.

- дан има 24 сата а не 12+12. Полудневно бројање користим понегде, углавном у наводима, или где баш лежи да се тако каже.

- бројеви су у европском формату, децимални зарез и тачка за хиљаде. Износи су праћени ознаком валуте (DEM, EUR, CAD), некад ћирилицом, некад латиницом. Знак за $ и € стављам иза износа; где се знак за долар нађе испред, то нисам ја написао него је цитат, локалног шмека ради.

- скраћенице из енглеског пишем како се читају - Бибиси, Емездиен, Скази. Исто и у енглеском, где није навод.

- јединице мера су метричке, осим понегде у америчком делу приче, где сам их задржао из истог разлога. Тако смо тада и говорили.

- кад цитирам имејлове, четове и шта је ко већ написао, гледам да се у преводу држим интерпункције и осталог, како га је писац дао. Важи у оба смера. Важи и за текстове на енгрпском, напросто их претабам у латиницу на оно дугме горе, а у енглеском изостављам х после сугласника и двоструке сугласнике претварам у једноструке, да пренесем угођај.

- отприлике првих 1800 чланака сам прво написао на енглеском, па онда кренуо да преводим на српски (број се види у урлу). Онда сам обрнуо. Понегде се примети да је српски текст живописнији него иначе, ту сам писао брзо и како ми налети, па после псовао себе кад сам преводио на енглески. Зашто је то тако, види Бјо.

- кад је реч о фајловима, реч „фолдер“ се односи можда на атарист, може и линукс, а 2024. се појавио и мек, можда ће бити и тамо нешто. Све што је Мали мекани има директорије, јер ми беше речено, 1991. на сезаму, „то је директориј, увек је био директориј и заувек ће бити директориј, јебо те твој Атари, тури га у дупе“. Поштујем осећај и снагу веровања, а и ето ни CMD има наредбу DIR а нема FOL, јелда. Е сад да испоисправљам то ретроактивно, кад је већ питање стила. [урадих и то, фебруара 2023.; зачудо пет пута чешће сам писао фасцикла, како Шкрба вели да је исправан превод, него фолдер]

Од пролећа 2022. се више не зна у ком је језику почео чланак, догађа се да сам на енглеском написао овако, после на српском онако, па једном приметио где шта фали и кренуо да усклађујем. Или обратно. Сад већ има свачега, саобраћај је насумичан, види Бјо.


Спомиње се: мај 1977., 24-I-1994., 10-II-1995., 27-III-1995., 06-I-2006., 24-XII-2015., атариСТ, Бјо, Градивој Шкрбић (Шкрба), енгрпски, Мајкрософт (Мали мекани), сезам, фрајер, на енглеском