06-I-2006.
[Ова прича је годинама стајала на sGradlj.com као засебан фајл, само га пребацујем овамо, преформаттираног (в. Формат и са линцима где дођу.]
Стари бојлер је дефинитивно одлепио. Кад се укључи, појави се пара око горњег грејача, а лампица ту и тамо жмирка. Кад смо размакли изолацију око њега, видели смо да је све прилично зарђало (осим завртања који притежу жице, ти се сијају) и влажно. Ивице око дна бојлера су увек биле зарђале, то смо знали од почетка, тј јула 2004. кад смо купили кућу.
Па смо решили да купимо нов, ако може мањи. Превише нам је четрдесет галона - тамо нам је било доста 50 литара, што је грејач од 2KW загрејао за 20 минута, а било нас је петоро у кући. А и веш машина је имала свој грејач, а машину за судове нисмо никад имали (немамо ни сад). Наша садашња перилица је од оних енергетски штедљивих, што значи да ни не вуче много топле воде.
Па ај на мрежу да видимо шта има. Да видимо - Лу се погодио са Вирлпулом, а Сирс држи оне од ЏЕ, а Хоум дипоу канда има само оне проточне (ака "point of use", где се троши, ака "tankless", безрезервоарне), оне за камп пиколице и друге посебне услове.
Други дан, субота.
Код Горане у Ричмонду, понели пешкире и чист веш, да се окупамо у њеном купатилу. Баш као прошле зиме, кад смо још скидали зидове и којешта из старог купатила. Тек маја смо имали употребљиву каду, а октобра завршили плочице, фарбање, лавабо итд. Ма још то није готово, треба огледало и врата да добије.
Трећи дан, недеља.
Док се расањујемо, осећамо да се кућа хлади. Нема струје. Зовем Домињн Врџиња Пауер, куцам двадесетак цифара (заборавио да немају наш телефон у фајлу, морао сам да куцам ССН за идентификацију), и чујем аутоматски глас, каже „у вашем крају је масован нестанак струје због возилне незгоде“. У преводу, неки морон покосио бандеру.
Шта који андрак свуд каче жице о бандере? Јер је јефтиније. Да се постави. А онда, да су жице под земљом, не би тако често нестајало струје. И не само од саобраћаја, него и од било ког јачег ветра, који одломи понеку већу грану па та онда падне на жице. Да не спомињемо да је ово обала, где нема много земље на песку, па корење тера до стопе у дубину, испод тога нема шта да једе, и сваки ураган пообара доста дрвећа. Па после Изабеле смо били без струје једанаест дана, јер су две бандере биле забодене у бару, и само се изврнуле. Трошкови теренских екипа су их коштали ђаво ипо, морали су да зову испомоћ из Северне Каролине. Ал' то им је ваљда осигурање покрило, а нама не покрива нико ништа.
Одосмо у пазар док се врати струја. Прво да видимо код Луа, немају ништа од 30 галона. А има да се бира Вирлпул или Вирлпул. Ајд до Хоум Дипоуа. Имају... више се баш не сећам, ал' вероватно Генерал Електрични (кам га Поручник Гасни?), а није ни битно. Каже човек тамо да постоји само један произвођач, Рим, и прави бојлере и за Сирс, Вирлпул и кога год. Само се мења налепница на кутији. Бираш која ти се свиђа. Побележили смо цене бојлера што имају код Луа и Дипоуа, саставили списак па ћемо одлучити уз кафу.
У повратку морамо около - поприличан део краја је непролазан, има пешес белих камиона - Врџиња Пауер је на терену - и приде пар марица под ротацијом по сред друма. Те је саобраћај из три траке преусмерен кроз наш крај, где чак нема ни белих штрафти на асфалту, мада је довољно широко да између двојих кола паркираних уз ивичњак могу да се мимоиђу два камиона. Стижемо кући, скувамо кафу на малом плинском решоу. Око 14:30 стиже и струја.
Заврнуо воду до старог бојлера. Онда одсекао цеви малом електричном тестером. Иду ми на јаја те њихове бакарне цеви за водовод, све залемљено, а кад треба нешто да скинеш, мораш да сечеш. Кад се једном залеми, не може више да се разлеми ваљано, увек још негде држи. А кад треба да се залеми поново, мора да се леми у најнеприступачнијем буџаку. Кад су то први пут постављали, зидови још нису били покривени, биле су само летве. Могли су да приђу одакле хоће.
И онда смо га извадили. Није било лако, заглављен је у узаној ниши иза кењаре, под степеништем. А између кењаре и угла има 17 инча, а бојлер је 18 инча. Покушао да уклоним кењару, али су зарђали завртњи којим је ушрафљена у комаде пластике у поду. Бар сам успео да је закренем за десетак степени, па смо га прегурали докле смо могли и извукли га. Срећа што доле још немамо тепих, јер би пропао. Плочице треба штогод да оперемо, као и стазу иза куће. Скинуо сам са њега излазну цев, за успомену. После ће испасти да ми треба.
Купујемо неки за 290$ (отприлике, заболе ме да ли пише неких 289.99, са порезом је ионако више), плус пар гибљивих црева да повежемо воду. Срећом, лакши је од старог (ваљда што нема заостале воде у њему), и стане на задње седиште у Короли. Саобраћај је још увек збркан, али знам неке пречице, куд је обично спорије. Данас није. Кад год се зачепи саобраћај, већина овде (дакле војска и туристи, који не стигну да науче улице) крену главним сокацима. Ал' сам се изметнуо у домороца...
Уз нови бојлер иду и два добра комада изолације за топле цеви. Мећем и то где дође, мада неће много да значи - јер наредних неколико јарди та цев иде кроз подну бетонску плочу. А тамо не верујем да је изолована.
Нисмо га баш лако углавили. Пречник му је 19 3/4 инчи (скоро тачно 50цм али то неће да ти кажу), па смо морали да га дижемо преко вукашина (в. Кућни), што није било тешко. Тешко је било спустити га. Смислио сам неку омчу од преосталих комада тепиха, ал' изнад кењаре нема шансе да се то ваљано држи. Сишао је неком брзином, успорили смо га унеколико. Последњих пет цоли у слободном паду, па је њен лакат био пригњечен до зида. Јаукнула је гадно, ал' испало је да није озбиљно.
Решили да смо доста цркли за данас. Повезаћемо га сутра.
Спомиње се: Формат текста, 09-I-2006., sGradlj.com, Горана Средљевић (Го), Кућни речник, решо, на енглеском