Седмог смо се потрпали у комби и правац Нови Београд, у Гарави. Врло вероватно последњи пут, мада не и сигурно, јер како им напредују мајстори са станом, можда ће да се селе тек августа. А кошта их ђаво ипо, јер због украјинског рата, санкција којечијих и ко зна којих све прекида у дотуру, материјали поскупљују. Само за дрвенарију су добили понуду на 30 или 38 хиљада евра... Јеботе, за те паре овде можеш да купиш кућу.
Успео сам да је дозовем на телефон таман кад су сишли, реко јесте колима или пешке, каже пешке али Милан има кључеве у џепу, ајте боље колима, рођендански поклон је потежак. И паркирао се одмах до мене - био сам заборавио еос70 па сам се вратио до комбија по њега, и таман се потрефило да сам их видео како долазе - те смо претоварили сва четири цегера. Поклон је цела табла сланине, вакумирана, и 120 јаја.
Ручак је био стандардно добар, код ових не може да омане. И деца су имала солидан апетит - Раја је појео седам ћевапа, Виолета шест.
Онда смо отишли до кинеске четврти - тј блока 70 - јер је хтела да купи кило сушених шитаке (кад прођоше четири године...), али је било око 16:30 и сви су већ затварали дућане. Чак су закључали степениште куд се попела, па је попиздела док јој нису показали куд може да изађе. Покушали да нађу и обућу за Рају и Виолету, ал' ил је погрешна боја или нема броја.
Одемо онда до Делта ситија, и ето нека вајда од одласка петком пред крај - нашао сам место за паркирање напољу, нисам морао да учачкавам комби горе на спратовима. Нина зна да ту има Кроксов дућан, и најзад је једном Раја добио кроксаре по пуној цени (око 5000), досад је увек успевала да их нађе на неком попусту. Што ће рећи да су ове претходне бар три ипо године старе, већ му је пета штрчала из њих.
А онда катастрофална грешка, Дексико, радња са безобразно скупим играчкама, а Санда и нарочито Линда падају не маскирне рекламе - оно кад у јућуб видоју неко дете распакује играчку, па се игра с њом и хвали је и дува се, као што ради са сваком другом играчком. Небитно да ли то добијају од произвођача или напросто уложе па им се врати кроз рекламе, не можеш деци објаснити да видео лаже. Линда је баш добро одиграла сцену кад бесно плаче, „али ја хоћу!“, а завршило се неком другом играчком, упола јефтинијом.
Деветог је био 77. френдз парти код Борчета. Драгану тако јебе нога да јој се радијус скратио на зграду и околину, а тих 500м до њега јој је баш далеко, па ју је он превезао колима, а у повратку смо звали такси са 25. маја па њу оставили код Леснину. Иначе вечера и пиће, све стандардно, нема грешке, чак није било ни неке распаљене расправе. Прво је она испричала шта су јој нашли на снимку - глави јој зглоб, остало јој је 3мм рскавице а нормално је око 20. Добро јој је и потрајало, 40 година, и шраф је још на месту. Борче је најзад испричао како је одустао од градње куће - каже до негде 1990 је стигао дотле да само фале инсталације унутра, значи имао је кров врата прозоре, али онда десет година није стигао ништа да уради с тим, па су то продали и купили стан, који су издавали док им није затребао. Успео је да помене жену два-три пута, само толико да се она са нечим сложила или није, и даље јој не знамо ни име.
Ове недеље сам довршио остатак превода у Бјо, и кренуо најзад да крпим понешто од кода, прво у фокс верзији - побио сам најзад ону табелу са ланцима, што је још у Зоду служила за произвољно задавање хијерархије над чланцима - овде хијерархију ионако задајем у трку, и после нит је мењам нит правим нову, па је ту пала и опсежна кодектомија (да се послужим омиљеним изразом Џорџа Вајтлија), нестала је комплетна прва страница главне маске... ма, доста тога сам баш прочистио, а могао бих још. У пајтон верзији не баш много, патио сам се са неким багом у случајевима кад чланак има линк на бивши чланак - тј на нешто озвездичено, што има звезду у кључу, тј требало би да се не појављује (и не појављује се) у изгенерисаним странама, али да се не појављују ни линци на њега - е те линке никако да утаманим. На крају сам на руке потаманио такве слогове, баг решио нисам.
Спремам се и да објавим текућу верзију негде на мрежи. Да отварам комплет нов веб сајт... мало ми је заметно, те ћу вероватно само да повећам квоту на sGradlj.com и угнездим га тамо (е, не морам, сад сам погледао, имам 1,9Г места а требаће ми око 0,5Г са све фоткама... кад их смањим). Што ће бити једно огромно путуј дупе за кашику супе, гугао је још једном применио нова правила, па ако ми је октобра срезао посету на око 2.200, а онда марта 1800, априла 1400 а изгледи за мај су око 1050. Дакле одлично место да га објавим а да нико не примети :).
Успут је био и проблем што је директориј са фоткама заједнички поддиректориј за оба директорија са страницама (у српском издању линак на директориј из енглеског), а на веб сајту нема шансе да ми дозволе да правим такве линковане директорије, зато сам све прерадио (у обе верзије софтвера и у свим веб странама) да је тај директориј раме у раме са овима, па је линак на фотку увек типа ../img/ и то је некако још испало и најлакше.
У Петерхиду нам и даље не ради пумпа за воду, а хидрофор не вреди ни да пробам кад вода тако спадне, па договорим са Васом да дође (у уторак, 10.) да то погледа. И зајебем се прво с телефоном - био ми се испразнио кад сам претходне ноћи звао такси, што је некако и успело, али се и искључио, а кад се напунио, скоро до предвече нисам приметио да није укључен. Укључим га и видим да ме он звао, зовем ја њега, каже ајмо одмах, још се види... океј, ал' онда направим други зајеб, са кључевима - мислим да сам узео свој резервни свежањ од старе куће, који нисам користио годинама, тако да нисмо могли да уђемо. Он је прескочио капију, погледао мало, те договоримо за прекосутра.
У среду се потрефило да сам трипут седао на бицикл и ишао којегде. Прво до Србијагаса, наспрам Лидла, што је у ствари врло занимљива зграда, можда последња генерација натур бетона и итисона, први пут улазим ту (а да се сећам) и некако сам одмах код куће. Праве се нови уговори јер промена фирме. Деловало је као неко замешатељство, прикупљање података за продају, ситна слова у уговору (који нико никад ни не гледа, и који се за ових двадесет пет година није ниједном спомињао)... Већ смо били спремни да баталимо плин ако се запизде да траже нешто бесловесно или дрско, има дрва а и класични бојлер на струју није неки проблем да се метне. Намерно нисам отишао одмах у понедељак, рачунајући да ће бити већа навала и да ће им требати времена да се уштосе. Испало је да сам за обе куће био готов за петнаест минута. За нашу кућу сам само рекао „све исто као пре“ и готово; за стару кућу објасним шта је, каже треба доказ да сам власник... а јел то уведено у земљишне књиге? Па треба да јесте, нотарош је на оставинској рекао да он иставља захтев за укњижење. Аха, ... крете она нешто да куца и каже јесте, ево га... и из штампача излази извод из земљишних књига где пише да се кућа води на мене. Опа, бато, то значи да ви одавде можете да пошаљете упит у катастар и добијете извод? Свака част, то је баш напредак, иначе би мени трајало два-три сата (док одем, док дођем на ред...).
Друга вожња је била до Житног трга, где се сазвао орг одбор (у башти кафане Москва) за 47,5. матурски парастос, силом прилика заокружену на 48. Друштво исто као и ранијих година (осим једног што је умро) и наравно Прва најбројнија - ајде Борче и ја, али IV4 је био презаступљен - Гаша, Јозда, Л. (отишла на пола), Жуца, а навратио и Влада. Термин који смо гађали, 28. мај (што сам ја погрешно срачунао као 30., срећом није се далеко стигло с тим - то је понедељак), не долази у обзир, прошла корона и сад сви нешто славе накнадно, значи суботе и недеље су заузете до лета. Али имамо три петка да бирамо - и некако испадне 3. јун најближи. Онда испреговарамо да се не долази ни у 14 ни у 15 сати него у 16. „Ал' не знам јесте ли приметили, и сад на 45 година је било већ око 23 да је пола отишло, а да не спомињем да од ових ван града један део ће да вози а не усуђују се да возе ноћу“. „Па одлично је онда то у 16 - има форе 4-5 сати да се поседи, а у ово доба године у 20:30 је још дан, близу смо дугодневници“. И, најбоље од свега, нема музиканата.
Био и Момир, каже неће моћи да дође тог дана, ради, има писмени шести и седми час, крај године, нема одлагања, јебига. А ко те тера да радиш, зар нисмо сви у пензији? Ма, наговорили ме мангупи...
Иначе, каже Жуца да је било опако убиство јуче у нашој улици, ма има већ на свим вестима, жена наркоманка заклала мужа на спавању. У је, моја улица а ја не знам.
Проверим после, видим није моја улица него друга суседна, и не пише нигде да је наркоманка (што ће рећи да можда није на дрогама него на лековима, исти андрак), и да га је докрајчила моторном тестером (!).
Трећи одлазак је био у набавку, где се нисам баш нешто прославио - ону коленицу у цреву, штоно касти де лукс шварглу, немају већ две недеље, а оно друго, ваљда печеницу у цреву, нисам могао да се сетим шта оно беше. Бар сам узео опет четири пљеске, то она испече на пекачу за сендвиче, Раја само тамани. Мада буде и да не постигне, па по два комада стигну до рока употребе, што онда она премеси уз „гриз и јаја“ у кнедле за супу, буде баш добро.
У четвртак зове Васа негде око 11, можемо сад одмах? Може, ајде, само да то већ средимо да имам воду на башти. И кишницу смо већ потрошили, нова није пала, тј она једна киша што је била једва да је прашину покупила, то све упио цреп, до олука није стигло. Док сам га чекао, потерао мало косилицу (и понео кључеве које треба), и дошао он и само ми се појавио у видном пољу - зна да га нећу чути - те крене да ради. Логика оваква, логика онаква, окрени кожицу овако, окрени онако... није ваљда да пушта на метал... ма десет пута је склапао и расклапао ту пумпу и ништа. На крају скине и ону цев испод, и врати... све у реду, ал' воду не вуче. Да не пушта ваздух негде испод... шгјз, на онај зимски вентил? Проба он вентил, шикља вода. Ајд да пробамо хидрофор. Ма тешко иде сваки пут на почетку сезоне, оде му вода и зато морам прво на ту ручну пумпу да је довучем. И мора да се сипа литар ипо у саму пумпу, не мож да повуче на сам ваздух... Међутим, кад је одврнуо завртањ да наспе, из рупе шикне млаз. Па ту има воде до саме пумпе... пали, Мишко. Набио је притисак за два минута.
А од ручне пумпе ништа, раскварили шатру и разлаз.
За то време, уторак-среду, имала је ону лајт грипу. У четвртак је била пауза, њу прошло а увече прешло на мене. Петак и суботу сам скоро преспавао, никуд нисмо ишли, све ме понешто боли на чудним местима, мишићни грчеви што у леђа (где ме је нови шворценигер истренирао), што на ребрима, што у десном листу, што у стопалима, кад како где.
Ево субота (14.) је, цео дан тако зомбиран само вртим фотке антипедагошки, од већих ка мањим, увлачим у Гимп и смањујем их на 1800 пиксела по дужој страни, и компримујем 66%. До краја дана стигао да смањим то са 877М на 434М. А што се редње тиче, још није готово. У међувремену је Раја преспавао петак и део суботе и изашао чио и весео; Линда и Санда су преспавале суботу. Нина је исто спавала са њима, па је ноћас и повраћала. Виолета се засад извукла ал' видећемо. Моја драга данас има шлајм који се тешко одваја, а и њу је стигло да спава. Сутрашњи френдз парти се неминовно одлаже, нисмо ни за курац.