20-VI-1968.
Фотке су са истог негатива као и претходне, тако да стављам одокативно на двадесети, а преместићу на тачно ако икад сазнам кад је рођен Кале - наиме, ово је његова рођенданска журка.
Пошто му је ћале био гастос, донео му је и грамофон и доста плоча - е сад, како је знао шта да донесе, немам појма, ал' ако је био хаузмајстор у хотелу, имам две-три идеје о томе. Сећам се да се пуштало „Стоп, стоп“ од Холиса, „Био сам коњушар цара“, нешто од раних Стоунса и... даље се звижди (в. Кућни), не сећам се остатка. Била је и нека песма са „wake up, wake up“ рефреном, што је његова кева узела као „béka, béka“ (жаба, жаба). Свратила је и моја кева да нас сфотка - од три снимка, сви су успели, ал' овај је најбољи, гле како је Кале у ваздуху.
Момак лево, с белом крагном, је З. Његов ћале је био радиомеханичар (да глупог ли назива) и често је долазио да нам поправи радио, јер је велика АЗ-1 лампа цркавала. Ту негде се и затрескао у неку другу и развео, а З. је толико попиздео на њега да је узео мајчино презиме. Живели су у једној од кућа у дољи преко пута Багера, мислим да он и даље држи ту кућу, видео сам га негде око 2020. да коси траву испред. Он је после постао мајстор за плинске уређаје, чак му је и ћале био муштерија.
До њега сам ја. На клупици иза седи Љ. из куће у шрех од нашег ћошета, слатка мала плава и тек помало буца. Није да се нисам помало залетао и ка њој, али напросто нисам знао шта да кажем, нисмо имали заједничких тема, осим да оговарамо остале, што ми је било без везе.
Рибетина у средини је М., са којом сам се играо као клинац, пета кућа од нас према прузи. Била је добро порасла, баш напредна за своје године, и мислим виша од мене.
Ухваћен с леђа је Кале, који је умео ефектно да се курчи са својом гардеробом и шта је већ имао (а ми нисмо), а да то притом не набија баш свима на нос, него онако полудискретно. А и годину је старији.
Десно је Е., која ме прилично чудно гледа и смешка се. До тог времена би требало да ме је већ отправила, па ваљда шацује да ли се прешла, или пак није још, па ме гледа како мисли да треба, ко ће то знати.
На хоклици десно је поклопац грамофона. И тај је био од тих полупреносивих, који су се уштекавали у радио - десно од хокле, на сточићу, види се на другом снимку. Грамофон је морао да се паркира на радио, другачије није било места, осим да радио буде на хокли а каблови можда не би били довољно дуги (а да тако скуп комад намештаја ставимо на земљу је било незамисливо). Такође се види да смо пили кокту, која је још онда имала ту посебну боцу.
Спомиње се: Багер, Давид Јамачек (Кале), кокта, Кућни речник, на енглеском