30-VIII-2022.

Фантазира са тиквицама, јер родиле су богато, штета да се баци, а волимо да их једемо. Двајшчетвртог су биле пуњене тиквице, лепо сочно и стигло на списак оних јела што су лепа док су врућа, а кад су хладна опет су лепа само другачије.

Глави јој нешто задња глава на бициклу, и каже то би код оног мајстора сигурно коштало две-три хиљаде, чиме би укупан износ поправки стигао до цене новог бицикла, дакле доста, издржао је дванаест година, купује се нов. Бар ће бити делова ако затреба за мој...

Испекао сам оно пола бурета кљука, и добио бедне две литре. Таква година.

Двајшестог се јавио Маринко са неким проблемом из неког алата за јаваскрипт... Не да нисам могао да му помогнем, него ни да изигравам тетка Ему.

Двајседмог ми се забуџио Змајчек, тј није се баш забуџио него је нестао онај ССД од два терабајта, нема партиционе табеле. То зато што се инсталисао нови Минт, и негде успут то сјебао. Потражим (не изгуглам, од гугла више ни резач за оловке, него ДачаДача, тј ДакДакГоу) и нађем некакав тестдиск програм, који ладно нађе све шта треба и реконструише партициону табелу, притом сачувавши комплетан садржај. Све готово за пет минута, од чега минут очајања, два минута потрага и читање, два минута да га скинем, потерам и оверим шта је урадио.

Двајсосмог сам комплетирао Мобијана на телефону, и урадио тастатуре како треба, и за ћирилицу и за латиницу, те то исто и за водоравни распоред (све исто само се бројке за пропорцију разликују). Поподне отишли до Петерхида. Водовод нисмо ни покретали, јесте да је већ осми дан кишовито (не данас, али не стиже ни да се осуши), али док доњи слојеви буду обавештени, има да прође још времена. Ја упрегао косилицу да ми багрем не порасте превише, свуда је никао. Она скупљала шљиве и још понешто другог воћа, биће опет за пола бурета. Двије по двије...

Увече уплатио Неши сто долара, десети рођендан.

Данас је направила некакав као омлет са струганим тиквицама, печуркама и млевеним месом, прсте смо полизали, остало и за сутрадан. То други дан смо јели хладно, као јучетину (в. Кућни), али смо прелили новим сосом што је скувала од последње канте парадајза. Убацила је и нешто љутих папричица, ваљда једну обичну феферону (ал' те су нам по 12цм дугачке) и две-три ситне боливијске, које су још трипут љуће, наводно око 30К сковила.

Двајздеветог сам исекао те шљиве, исцедио грожђе (зрно по зрно, прстима), и на крају додао још кило смокава. Не стижемо да поједемо, а и ситне су и сад се теже прилази дрвету откако је земља влажна, мека је и близу тога да пређе у блато. А штета да се баци, па ајде. Мада зазирем од смокава у било чему, волим свеже, ал' кад се убаце у било шта онда укусом надјачају све остало. Ал' то суве смокве имају ту јачину, ово је право са дрвета, ваљда неће.

Нина је отишла са Вером од 16:00 у теретану, па су се вратиле до 18, по приличном пљуску, мада не скроз, него оно два ћошка ромиња, два ћошка пљушти. Ми смо спаковали литар ипо вишње, држећи се оног да сипамо у шта имамо, па док има тих већих флаша, има, кад понестане, биће по литар. Кишобран нам је требао само за први километар, отприлике до те теретане, а после смо се презнојавали, јако је спарно. Кад је излазила из Роде са вином, на истоку се појавила баш лепа дуга, наспрам огромног тамног облака - ал кише више није било, падала је негде другде.

Сели смо (81. френдз парти) опет тако да клима дува на нас, па смо успели да се осушимо током првог сата. Борче је опет имао неке теорије око математике, и релативитета, да би прешао на квантну механику и теорију струна, и да су они у Церну ипак нашли 200 честица (и сликали их!) које чине најмању честицу, тј атом, и отуд мора да су све оне веће од њега (што сам му ја трипут убацио и он се сваки пут сагласио, ваљда не контајући шта сам у ствари рекао, само да је неко из публике додао нешто у прилог), и... немам појма чему је то водило. Но, сетио сам се бар свог колеге из машинске, који је редак случај да је неко уписао право, баталио, прешао на математику и завршио. Па и Боба је улетео као пример, мастер права а испао програмер.

Било је пишева кад сам демонстрирао свој нови телефон, на коме опет скоро ништа не ради, сад сам на Федори 0.6, у којој нема скоро ничега ал' ето шаље и прима поруке... мада ни то са позивањем нисам баш сигуран, кад прекинем везу он настави да вибрира још неко време (а нема звучни сигнал), а и нисам баш сигуран да смо се чули.

Главна фора је била кад је кренуло са причом о крвном притиску, и кад се ко мери, па је испало да је он ту једини редован, Драгана као треба да мери редовно јер узима лекове за притисак већ бар 30 година ако не и 40, а није мерила већ две године, а има самомерач. И ајде да се меримо. Мени било забавно да видим шта ће да ми измери после три ракије и чаше вина... па, 105/68, у ствари штогод ниско, ал' Драгана ме похвалила што сам такав омладинац. Моја драга није хтела да се мери, а њих двоје су измерили нешто око 140/80 или тако нешто. Он исто узима лекове, преписао му Спира па му временом смањивао дозу. Каже да то више не служи ничему, могао би ладно и да престане.

Разлаз у два, мој телефон уредно звао такси па га није добио, него нам га је Борче дозвао. Таксиста причао како градски говновод има неку немачку машину за чишћење цеви, струже до самог бетона или олова, вероватно водом под неким страобалним притиском, ал' нико не уме да рукује њом па користе стару. Ова нова је коштала милион евра, и стоји тако.

Јутрос (30.) сам устао у подне. За ручак опет нешто од тиквица, трослојне ћуфте - у средини млевено месо, горе и доле рендане тиквице. Остало таман за вечеру.

Поподне звао Жуцу, мало да тестирам телефон, мало да чујем какви су планови. Нисмо се чули, ал' поруке (ћирилицом!) су јој стигле; није одговарала јер је била на бициклу, журе негде пре кише. Онда сам је звао са кућног, и сазнао. IV4 се скупља седамнаестог, опет на истом месту као и лане. Ми (тј IV5пп) ћемо десетог, ал' она неће доћи, има неке сватове.

Тријеспрви. На телефону сам направио ситну брљотку, оне јамл фајлове са тастатурама сам ставио на погрешно место, па није радило... ал' кад сам то исправио, одједном све ради. Звао Властину госпоју да чујем је ли жива тетка Милица, свака два-три месеца покушам да је зовем па не добијам. Можда је умрла, можда је укинула земаљску линију па прешла скроз на мобилни (мада, тешко би то ишло у њеним годинама, ал' не би било ни необично). У бањи је, нема појма, распитаће се кад се врати.

(... 2 речи...)

Поподне смо отишли прво до месаре код Неше, ал' није се нешто напазарила, сам јој је месар рекао да не узима ово или оно, није то то. Узела само пар његових кобаја и нешто сланине. Онда смо отишли преко на Ружу да видимо да ли онај мрачни дућан (данас свака шуша облепи сва стакла, да нема прозоре) има некакве бициклове. Има свашта, ал' све нешто брцко и спорцко и нема нормалног бицикла. Одемо опет код оног нашег, поред Јасминине бивше апотеке (још није продата), и тамо нађемо нешто што јој се свидело. Леп црвен и шарен. Е, цврц, не прима картице. Одем на Багљаш, није био неки проблем за паркирање, ал' је био проблем са серекешом, даје само 15000. Треба ми 26... ал' ајд, дај шта даш, узмем толико, рачунам да имам још 6000 у другом џепу а ваљда и она има нешто у новчанику. Срећом, имала је, те нисам морао да идем до стакленца. У повратку свратим до овог код наше месне заједнице, да видим да ли сви њихови банкомати имају то ограничење или не. И не, то само тај, ту је близу пијаца и банци је важније да се не испразни пребрзо него да ли ће двоје троје у току дана да псују и богораде што не могу да дођу до пара.

Знао сам отприлике за које време ће да стигне, па сам је сачекао на улици, еос70 спреман, и исфоткао целу серију.

Змајчек ми се нешто често кршио, смрзао би се и по трипут на сат или чешће, па сам опет нашао ону команду да погледам шта последње има у логовима и да посрчкам шта би то могло бити. И нуто чуда, хардвер - као да кабл до видео карте нешто не држи како треба. Па кабла ни нема, картица је убодена... ал' ајде, покушам и то. Скроз угасим машину, одшрафим картицу, извучем је неколико милиметара, угурам, ушрафим. И отад мирна Бачка, ево сад (18. септембра) сам проверио, још није ресетована.

Спомиње се: IV4, IV5пп, Вера Вранеш, Власта Зарин, гугао, Добривој Гунароши (Боба), Драгана Витас, еос70, Живана Арматовић (Жуца), Змајчек, Јасмина Влајин, Кућни речник, Малиша Борковски (Борче), Маринко Протић, МПСШЦ (машинска), Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Петерхид, Ружа, серекеш, тетка Милица, ћуфте, френдз парти, Чедомир Спајин (Спира), на енглеском