13-V-2016.
Седмог смо били до Петерхида, ал' сам прво отишао да купим шамлице. Требаће за којешта што се ради седећки, ја не умем да чучим, за пет минута почне десет мишића да ме боли, а намерио сам да повадим корење од бившег винограда у воћњаку лево иза шупе, запиње ми косилица о њих. Полако, као што сам оно вадио 2006. она два пања, ал' тад сам седео на старом звучнику. Госпоја у дућану ми све нуди неке сивкасте, браонкасте и крмкасте (в. Кућни). Неће то ваљати, кажем, док се окренем више не видим где сам је оставио, дајте нешто у боји. И извади она из средине стога једну црвену и из другог мању зелену... и одједном више не види где је оставила оне што су биле одозго. Сам казо?
Добре су шамлице, држе по 120 кила а склапају се. Она мања се нешто разишла око 2020. а црвена, нешто избледела, је и 2022. још увек у одличном стању. За печење ракије користимо обе, ложач (ја) седи на црвеној, шеф мерне службе (она) на зеленој. Кафу паркирамо на ручни фрижидер, ком је одавно спао поклопац, ал' може да послужи као сточић.
Дан безбедности, и ето сетио сам га се.
Почели смо редовно да се виђамо са Гораном и њенима. Анита је тако слатко бепче, баш као што јој је мати била, а и тетке. Не зивкамо се преко скајпа на Змајчеку, ту смо ми лоше осветљени, него преко њеног телефона, за који је једини проблем како га држати усправно. Засад се сналазимо тако што га наслоним на екран декомпа, и чак може и да се фотка - скајп на мобилном баш није за фоткање на дугме, боље је кад упослим еос40, једино је зајебано што се обавезно појави моаре и што се увек на екранче залепе мрвице дувана.
Петнаестог, пак, нисам понео канона него малу лумију, ајде кад већ имам видео камеру, да се покажем као бивши филмаџија. А прилика јесте била ванредна - Лена и Милан су нашли стан, скроз на другом крају Новог Београда, и сад ће да живе заједно. Штогод ванредно а ипак редовно - њему је рођендан, па је спремила торту. Пита он каква је торта. Кажем „хм... јака. То јест, хмм... (драмска пауза...) нема боље речи. Јака.“. После је и сам рекао да је опис тачан.
Још ванредније, упознајемо се са његовим родитељима. Обоје су стари и искусни новинари, он је Стојан (о ком касније), она је чак извештавала са суђења у Хагу, ал' сад су практично без посла, јер јебига политика. Она је на Фејсу или где већ написала нешто опаких коментара на рачун Вучићевог парадирања са суперменским спасавањем дете из мећаве код Фекетића (где је дошао хеликоптером, са теве екипом, пренео га 50м, а већ присутни спасиоци и остали су морали да чекају), и промптно је премештена да буде дежурни у ноћној служби Танјуга, што је почетнички посао и неће јој више стићи ништа велико да напише. Није могла да се помири с тим, „не могу да замислим да никад више нећу написати чланак“. Тј Танјуг је укинут, нема више државних новинских агенција, сви су отпуштени, осим што је наставио да ради са делом особља које баш и није отпуштено. Мртав фазан, а лети... Луда кућа.
Прошетали смо се до неког сплава на Сави, око краја Нехруове или Гандијеве. Домороци можда успевају да запамте која је која. Сплав је сав бео изнутра, лепо пицнут, не сељачки него лађарски, а и клопа је, изгледа, прва лига. Прија је пожелела лигње, па ми паде на ум да сам то јео свега два пута - једном у војсци, кад ме Моркец водио на место које је знао, и једном у Хуеблу. Јој разлике, оно прво је било нешто младо и ситно, једна лигња четири залогаја, ма прсте да олижеш. Оно друго је било исто као и оно смрзнуто, што смо у тамоу купили једном (онда, ајде, трипут), без пипака, само труп исечен на прстенове па тако похован... Придружио сам јој се, и није доста лоше, али жилаво, маторо, као кожура од маторог шарана. Ово је било за нијансу боље. Милан, управо смо сазнали, наручује Карађорђеву шницлу кад год може, а овде су баш добри. И каже да јесу.
Иначе, обоје су јако срећни што је то баш Лена. „Наша Лена“, истаче он поносно.
Лоша страна лумије је што сам за толико ћорав и углавном не видим кад је укључено кад није, то је онај црвени кружић на екранчету*, па је било доста минута снимака испод стола, где се виде само моје ногавице. И обратно, оно што сам баш хтео да снимим, нисам. А штета.
----
* у енглеској верзији објашњавам шта су деминутиви и како их је у српском лако направити, и изразио сућут а пропао њиховог језика
Спомиње се: Анита Џенифер Бергер (Анита), Горана Средљевић (Го), Дамир Молнарец (Моркец), дежурни, декомп, еос40, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Милан Настић, Петерхид, сплав, Стојан Настић, Хуебло, на енглеском