12-VIII-2016.
У Фериверу ништа ново, само сам уклонио „RegFN/CallFn, F#5319“ јуче, на пешес места. Чист срањац - то је био метод да се из 16-битног фокса позивају 32-битне системске функције, што је чист вишак од 1995. наовамо, ал' је некако радило до 64-битних система. Сад је 2016. и нашао сам га на више места, у коду за приказ списка докумената у матичној масци за пацијенте, па негде у замрзивачу и на још пар места, а сад је и званично признато као баг. Само сам то испосклањао и заменио стандардном декларацијом за АПИ функције.
Софтверску археологију треба сврстати раме уз раме са оним извиканим лопаташима.
Јави ми се Благоје на скајп, па онда ваљда и на телефон. Ту је, па да се договоримо за Занатлију за увече. Реко, теже ће бити за увече, печем ракију на башти, па кад стигнем стигао сам. А где то печеш? У Петерхиду, та и та адреса. А јел' можемо ми да дођемо да ти правимо друштво? Може, што да не, ако вам неће бити досадно.
И дођу. Он, Маринко и Жорж. Тј Зоран Жајски, хардвераш и жицар овдашњи, с којим сам се замало срео већ десетак пута тамо деведесетих, чудо једно да се никад нисмо срели, канда је град био довољно велик за то, иако смо зујали у истим рачунарским круговима, чак имали и неке заједничке муштерије.
Ми смо већ распалили казан, под кајсијом, а они су сели за сто под новим кровом, извадили пиво што су понели, па полако. Чапраз диван. Разгледају они, уживљавају се у амбијент... Кад ће ти у једном тренутку Жорж „који је ово зен, јеботе“. И ту се сви сложимо, ова тишина (очин тишина увек у даљини зуји неки трактор, тестера, брусилица, огласи се и црква у 17:30, роде штекећу кљуновима...), ово зеленило, нема телефона нема интернета... ма дивота. Душу дало да одмориш душу.
Нас двоје смо остали до десет, било два казана да се пече. Ал' сад имамо светло како ваља, а и понели смо нешто за клопу, нећемо насести на индустријско ђубре уместо вечере.
Тринаестог код Лене и посета кинеској четврти, тј блоку 70, што је нека четири семафора уз Гагаринову. Какав бувљак... шкљоцнуо сам неколико добрих (и испланирао још за следећи пут). Узели смо и нешто намирница - кило сушених шитаке печурака, две литре соса од соје, нешто краткозрног пиринча и јасминовог, и још неког зрневља, имам фотку ал' нит знам нит се сећам шта је. Хтели смо да узмемо и карија и још зачина, али на кесама све пише на вијетнамском, а налепница са декларацијом јесте на српском, али је на свима иста, откуд знам шта је шта.
После смо са Миланом отишли да ручамо на неки сплав (не на овај, тај ми се само свидео за фотку, што је тако шарен, него опет на онај бели).
Петнаестог, почетна фаза увоза података за неку белгијску универзитетску (стани овде! ово је већ довољно за катастрофу, не треба даље) клинику (е сад смо најебали...). У почетну верзију рутине сам само записао „овде ће бити много да се крати“ и то само на рутину за увоз списка лекара. Где је још све остало.
Шеснаестог смо вечерали у Спрингфилду јер... немам појма, мени било ваљда доста посла, она кувала парадајз, па ајмо на пицу и црно зајечарско. Доле у стаклари, под залазећим сунцем. Нисам ни носио еос40, сфоткао мало ноклом, ето да се запамти.
Седамнаестог рано ујутро, у ваљда 5:30 (прве фотке су од 5:50 већ у граду) сам се нашао са Арпиком код Оме, да је водимо на некакав преглед. Покушава да избоксује додатак за туђу негу и помоћ, да се мало поткожи мимо њене пензије, која је нека минимална. Није се ни он усрећио са пензијом, јер су га зајебали, требало је да добије 60000 али су му скинули нешто на рачун тога што још није напунио 65 година, мада има већ 40 година стажа, а приде му је још и Вучић скинуо неких 10% (што је скинуо свима) па је остало 40000. Чујем да је госпођа врло незадовољна, а посебно што је отпремнину употребио да делом исплати дугове (сваки час им је претило да им одсеку струју или заврну плин) а остатак орочио, уместо да да њој да спичка. Елем, ја сам био возач, уредно смо стигли до дечијег диспанзера (!), он ју је одвео унутра, завршили шта је било за пола сата и тутањ назад. Бар сам сфоткао нешто ноклом, лепо летње јутро, ретко га виђам.
Поподне, добар пљусак. Још петљавине са ГПТАЛ (гравидитет, парцијални абортус, терминација, абортус, живорођено... од овог списка сам погрешио бар један) комбинацијом, јер се то броји из неколико поља и приде и одговора на упитнике са одређеним пратећим кодовима, а треба на више места, дакле то парче кода које одређује колико је чега било у историји пацијенткиње је компликовано, зајебано, важно и непоуздано. Често зависи од тога како клиника броји ово или оно, дакле и сам код је подложан корисниковим изборима... ма хаос. А мој је посао био да уопште нађем где се све то користи, колико се може, јер оно што има у извештајима које су саме клинике правиле, то је њихово и недосежно. Овог пута је требало да бар увек показује исто у пацијентовом заглављу, које се појављује и на матичној страници, и на лабораторији, и за КААР и за СХЕТ, и кад се уноси или показује било који упитник (с тим што, јој, ако се гледа неки старији упитник, онда да покаже ГПТАЛ какав је био тог дана). И још да се то освежава кадгод је можда унет неки податак који би могао да утиче на бројање... Дакле срање у колору, а ти ајде распетљавај.
Осамнаестог, најзад малтеришу гонк, на неким местима до горе.
На послу, енти наставак саге о порукама између апликације и портала. Што је измишљено као ето, кад већ може свака шуша да прича са подршком преко фирминог сајта, тим пре клиника треба да може. Па смо додали још два типа слогова у постојећу табелу налога (да, радних налога (!)), где су већ била и упозорења (повремена, стална, аутоматска, типска... нешто засебни типови, нешто подтипови), једну од Федса ка порталу, другу обратно. Прц је што су постојећи типови скоро слични овоме, али се сваки другачије понаша, а Јан никад није устројио код тако да типови напросто имају ове или оне особине, па ако нпр. има „може да се додели другом“ (нпр радни налог), онда покажи контролу којом се додељује, иначе немој, те кад додајеш нови тип, наведеш да је има или нема. Не, него се на петнаест места у то мало маске појављују спискови типова и то по бројевима, значи мораш напамет да знаш шта је тип два подтип четири... Нпр подтип 5 је значио једно под типом 2 а нешто друго под типом 3, није ни постојао за типове од 4 до 9, а код типа 10 је скоро исту ствар радио подтип 4... На тог магарца се само товарило, а јако се ретко товар преслагао да мање жуља. Извор дивних закучастих багова и бескрајне разоноде.
С тим смо се наизменично патили Нина и ја, кад ко извуче краћу сламку.
Пошто сам већ имао нонијус, узео сам да направим дубиномер за ракију. Рачунао сам за ваљак пречника 322мм, колика треба да је висина да би запремина била 1л, 2л... 10л. То сам онда урезао у један кинески штапић и тиме мерио надаље... осим што је пречник лонца у ствари 332мм, те грешим око 6%. Мрзело ме да исправљам, довољно је тачно и овако.
Спомиње се: 22-X-2023., Арпад Гунароши (Арпи), Благоје Николовић, гонк, еос40, занатлија, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), КААР, Маринко Протић, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), нокла, Ома, Петерхид, сплав, Спрингфилд, СХЕТ, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), фокс, на енглеском