14-XII-2014.
Јавио Маринку да се Дебела мачка преселила код Еве. Зна се са Смиљом, били су комшије некад, ред је да га обавестим.
На Суштини, паде ми на ум да бих могао да исецам водоравне траке из неких својих фотки за вртилицу која такве ствари избацује при врху, па сам се око тога договарао са Шкрбом.
Недељски ручак - нас двоје, Нина, Ендер, деца, Лена, ћале. Две чорбе (једна вегетаријанска), печена гуска.
После ручка, одвезао ћалета, она остала код куће, а ми се запутимо у Лалински Конак, да Лена мало обиђе своју, овај, фирму. Прво до киоска да се припазаре грицкалице и шта већ треба.
Возио је, наравно, Ендер, ал' некако нисам користио прилику да шкљоцам около, ваљда стакла на саксу нису била довољно чиста.
Време нас је баш послужило, јер коликогод да је сунце ниско у ово доба године, било га је доста, нигде ни облачка.
Та кућа у Лалинском Конаку је чудо. С једне стране је све од набоја, нема ту цигле, осим можда у обновљеним деловима предње зграде, ту су зидови прави и равни, а с друге стране мало мало па натрчи понеки детаљ који вуче на стил и луксуз. У летној кујни је плафон пресвучен пластиком, ал' пошто је и иначе био низак, а има по средини греду, а баш су греду хтели да сакрију, извели су га таласасто - најнижи је где прелази греду, највиши на срединама између греде и зидова. Мало вуче на вртоглавицу.
Испред летне кујне је низ туја. Тује су овде у моди, увек су биле, ал' захтевају доста воде, што овде није проблем, слива им се са кујне и оног собичка до улице. У том собичку смо и преговарали са бабом. Чудо једно како старци на селу воле да презиме у летној кујни и собичку, ту је таваница нижа и лакше се загреје него високоплафонска главна кућа. И комшија преко пута од нас, у Петерхиду, док му је жена била жива - кад год смо поседели код њих, седели смо у собичку, као да главну кућу ни не користе.
Купатило је бисер за себе, веселе седамдесете. Ова црвена пластика је баш била у моди, правили су се и ти словеначки лустери у виду повелике кугле са завојитим каблом променљиве дужине, чак је имало и обруч да може да се повуче на жељену висину. Ово је све у том стилу, не знам где је чича то уопште нашао, и тако све саставио. Да сам нашао такво купатило код неког свог, у новоградњи, не бих се чудио, али овде на селу...
Између кујне и свињаца назад је шпајз, са рупом у којој је хидрофор (зарђан, ал' рече баба да ради). Зидови у шпајзу и свим нуспросторијама су од набоја, неравни и само окречени, ивице заобљене. И онда у прозору од шпајза, од осам оквира, у четири је фенси стакло са флуором нагриженом шаром.
Чича је био страстан ловац. На патрљке грана оних туја је натакао празне чауре од муниције за двоцевку, а овде у салону је искористио слепи зид (остали зидови имају прозоре или врата) да излепи велики фото тапет... и онда је на њега долепио слике којекаквог планинског звериња, углавном оног које се лови. Није трефио размеру, све је то повелико, ал' ето види се да је домаћин ловац. Можда су му ту долазили другари ловци на пиће, ко зна.
Овај лук је посебан бисер, овако пицнут као за етно кафану, около тапети, плафон у свим собама прекривен пластичним плочама (каквим смо још 1977. у лето облагали плафон код Оме у предсобљу). Оно што су тапети у позадини нешто светлији доле, није одсјај од паркета, него су ту висили кухињски елементи.
Иза летне кујне је котарка, а иза ње некаква гаража, која изгледа одавно није видела кола, мада се види да је некад коришћена, има чак и избетониран пут до ње. Ал' прилаз је зајебан, мора да се отвара и предња и средња капија, ово је класично банатско троделно двориште, напред кућа и цвеће, па живина и шупе, назад башта. Гаража је, изгледа, испрва била нека шупа, само су затворили стражњи зид, и то лесонитом, који је сад маштовито таласаст, као да га је Дали зидао.
Све у свему, занимљиво, скоро музеј. Не бих знао чега.
Спомиње се: Градивој Шкрбић (Шкрба), Дебела мачка, Ева, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Лалински Конак, Маринко Протић, Невена Средљевић (Нина), новоградња, Ома, Петерхид, саксо, суштина, чорба, на енглеском