01-I-2023.
Две мирне недеље, скоро се ништа није догађало.
Био је и тај као божић, што сам плански преспавао, устао после 11 тако да сам све пропустио, а нисам морао ни много да фоткам. Клинке су добиле блутут слушке, Нина им је свакој упарила са одговарајућим сокоћалом - Санди и Линди са таблетима, Виолети са телефоном, сви срећни и задовољни. И Раја мање пизди кад му нека игра глави или кад неки нистовар траје сто година, сад је већ искусан и прилично се научио стрпљењу.
Поподне смо коначно склопили и пету полицу, за једва пола сата, тако да је њен кртлог (в. Кућни) од вунице најзад нестао са пода. Тек двајсосмог сам успео да ухватим тренутак кад светло пада како треба, у ово доба године тај собичак гледа у сунчано небо можда двадесет минута пре заласка, мада ни тада ниједан зрак не упадне. Монтирао сам еос70 на статив и српио ово из десет шкљоца, од којих сам шести морао да избацим јер нема довољно везних тачака са суседима, ал' имају некако они без њега.
Двајшестог у Спрингфилд, овог пута без Виолете - њој се није ишло, јер су је ове две одјебале прошли пут. Опет је упала у свој модус операнди од претпрошле године, где би она била режисер игре а ови остали има да раде шта она смисли. То јој није успело, па су ове две кренуле да се веру по лотри од ужета (са дрвеним пречкама) а она попиздела па узела да им цима лотру да попадају. На то оне узму и скроз јој растуре замак што је сазидала (делом уз њихову па и моју помоћ) од оних јастука. Она је била за то време у месари. Кад се вратила, види да Виолета седи и шмркће, са све сузом на образу. Објасним шта је било, и да сам Виолети већ објаснио да је добила шта је тражила, и понешто о златном правилу.
Опет смо узели кило ћевапа и однели кући, Раја се обрадовао. Био је још један одлазак, можда 2. јануара, ал' само баба и клинке, ја сам ваљда седео за машином и радио годишње и месечне обавезе (гласање за језичке бисере на Бурундију, месечни избор слика за породицу итд итд) (е, не, било је то 29., не знам што нисам отишао и ја).
Лена и Милан су се коначно преселили 29. Чули смо се сутрадан, са све видеом, прошетала нас кроз цео стан. Још нису отказали стари стан, јер буквално нису знали кад ће да се селе, сваки час се одлагало због овог или оног, последње је ваљда било што ове жене што треба то све да почисте нешто нису могле. Каже платиће му за још два месеца и нека задржи полог, шест година им није дизао кирију, било 300€ до пре неки месец, а и сад дигао на само 400, и још су имали и све уређаје, чак и перилицу за судове. А ове године су кирије отишле у небеса, сад ће моћи ладно да тражи 800 или јаче, откако је Београд пун Руса (а има и Украјинаца и Белоруса).
За дочек, тихо. Нисмо нешто посебно спремили, чак нисмо ни вечерали заједно, него кад је ко био гладан. Био сам наточио кило кајсије, ал' нисмо ни пили. Оно светло за роштиљања од пре пар недеља је још висило на улазу на терасу, па сам га упалио да лепо видимо да изађемо кад је била поноћ, те изашли да гледамо комшијски ватромет. Баш је био добар ове године. Санда је већ спавала, ал' ми остали смо се ишчеститали. Послао сам СМС са „СНГ!“ само Драгани, узвратила одмах, а током ноћи и сутрадан су ми исто послали и Жаркова кева и Боба са Миленом. И то би то.
Мачке... пет ипо. Откако је и Сива потрошила девети, остали су нам Џими (пљунута прабаба!), Рундек, Мими (доле бео, горе несврстан, не зна се је ли на пруге или на тачке) и ове две мале, Џенифер и Амелија (Виолета је свима кума, осим Рундеку, то је моје). Зелена, мати ово прво двоје, је код комшије, ал' дође на доручак.
Завршна статистика за sGradlj.com показује око 680000 посета за 2022.. Да ми је да имам и за претходне године, ко зна колико је онај пропустио за последњих шест, јер по њему је збир од 2007. свега 770000. Бројке, бројке...
Време је, ма рано пролећно. Било је нешто мраза у децембру, а сад падне до 2-3, углавном 5, дању оде до 15 па чак и 18. Редовно имамо за салату свеже даикон роткве из баште, можда не онолико дебеле као што смо виђали, ал' то гаје професионалци који му знају трикове. Скувала је и пихтије поново, ал' није било папака, тако да су нешто мање чврсте, ал' зато има коленице и ушију, ма одлично. Истина, једем их сад (ово пишем петог) само још ја, и не са ротквицама него са чатнијем од сувих вишања, јабука, паприке и не знам још чега, можда шљива, синоћ сам докрајчио теглицу.
Го послала линак на серију Периферал, по Гибсону. Не слажем се са критикама, добро је ово. То што глуме онако више европски, без дерњаве и млатарања рукама, је мени плус, а овима што одрастају на америчком крмиву доказ да су ликови пљоснати и шупљи. Штос са самог почетка, који ми се баш допао: „ја сам само глас у твојој глави“. То сам погледао за два дана, а онда прешао на нови стари Стари дрек, нешто као од пре Кирка, погледао пола прве епизоде и баталио, то све исто као што је било, нема шта да се види. Закључани у сопствени кавез, ја их не бих ни пуштао одатле.
Четвртог смо одвели клинке у град, да им набацимо нешто гардеробе за зиму - прерасле су и јакне и патике, а од оног што су наследиле од Верине ћерке, за напоље баш нема њихове величине, или нема два пара. Иако је ово бар двадесети пут да их тако прошетамо, овог пута је баш оставило утисак на њих, одушевиле су се. Ујутро је Линда признала баби да „има слике у глави од јуче“. Дакле не само апстрактно мишљење, него уме и да га искаже.
Седмог пасуљчина за три дана. Начињемо следећи хабанеро, таман има да нам траје та три ручка. Одсечемо по парче, око 20 mm2, исецкамо ситно у празном тањиру, па онда тек сипамо. Мени се озноји теме, њу сврбе уши изнутра. Љуто, добро љуто. Целу јесен смо провели овако, заљућујући кад се шта сетимо. Можда нам се и дигао праг, ко зна, ал' прија нам овако. Како једнако пијемо, тако једнако и заљућујемо. Напољу тутњи. Синоћ је опет било комшијског ватромета, и петарди па и топовских удара. Бадњи дан, судњи дан, Краљево, Ваљево. Преко дана само пуцњи. Проћи ће и то.
Спомиње се: sGradlj.com, Бурунди, Вера Вранеш, Виолета, Горана Средљевић (Го), Добривој Гунароши (Боба), дочек, Драгана Витас, еос70, Жарко Зарин, Јелена Средљевић (Лена), Кућни речник, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, Милена Пожарић, Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, ћевапчићи, на енглеском