19-II-2023.
Четрнаестог нешто чачкао телефон, па за пробу наручио од Драгане да ме зове. Није ме добила... ал' бар сам постигао да опет чујем кокошке кад стигне порука, ако стигне док се телефон није успавао. Успут сам чуо и како је Борче прошао то поподне, кад су отишли он и зет (Миљин син) на преглед код Спире (у приватну болницу, 3000 динара за пола сата, не би се ни он са тим зајебавао да му се не исплати), па га овај испалио. Зета је прегледао, ал' каже мора да бега, има неку журку, него ајде ти у петак дођи са Драганом. Па се она тако из нехата снашла за превоз.
Шеснаестог смо некако предвече седели нас двоје горе, кад долази Нина и каже имате посету. Видимо нема никог на вратима, каже ушла је и села. Аха, већ сам претпоставио ко би могао бити - комшиница М., кућа преко од Звездане, она има тај обичај да улеће право унутра... ал' донела дувана. А таман нам је онај бокс СПа био при крају, и управо сам почео да примећујем повремено неке лоше примесе у њему, за те паре би баш могло да буде нешто да ваља. Ово одлично. Цена је отишла на 1200 динара кило, па сад неће бити 10,76 пута јефтиније од куповних, него само 9,45 пута. Ој државо, ало незасита.
Већ сутрадан смо пушили нормално. Дуван је баш трефљен, и једна цигарета траје по 11 минута - видим по томе што ми је Змајчек подешен да склони иконостас након десет. Пустим фес да врти фотке, изађем на терасу да запалим (опет је топло, последњи дан мраза је био ваљда уторак), и кад затамни екран, мени остало још сантиметар ипо.
У међувремену је изникао и остатак дувана. Ако све прође како планира, од септембра ћемо пушити своје, пола џабе пола забадава.
Данас водили клинке да се мало издувају у Лидлу и Роди. Играле се тамо неко време, а онда су хтеле да им баба купи неке играчке у дућану у углу зграде (овог пута улаз споља, а Металац са шерпама се преселио на даљи угао, а затворила су се и оба дућана што су продавала мобилне). На крају испадне да су купиле гаће а не играчке. Док сам их чекао напољу, нека два Кинеза, изгледа отац и син, траже апотеку - напишу нешто на телефону, овај им то преведе, покажу то некој риби која је ту била са дететом, ова их упути унутра (има тамо апотека). Ал' јок, није им јасно, пошаљем их ја више знацима него речима, видим да знају тридесет речи енглески. И успеју да промаше, уместо да уђу, крену иза зграде... ал' спровео сам их. Па онда уђем и ја у тај дућан, таман кад су већ плаћале, нисам био унутра ни минут. После ме пита јесам ли видео Весну. Где? Па била у дућану, баш смо се издиванили. Каже ради у оној спортаоници где Нина иде у теретану.
Предвече звао Борчета да видим за сутра, каже не него прекосутра, јербо су му ћерке преузеле дан. Важи.
Понедељак и уторак без интернета. Чачкају нешто по крају. Звао сам трипут. Први пут само прошао кроз телефонски мени и укуцао податке, други пут се издиванио надугачко са оператерком. Трећи пут, у уторак, звао да проверим како стоји и добио само „покушавају да издалека ресетују модеме“. Што није упалило, јер смо и у среду осванули без везе.
Искористила лепо време да очисти кокошињац. Сијера Гуано је опет нарасла. Док је то радила, пустила је кокошке да мало шетају по дворишту, можда ће да пронесу поново. Мало су већ маторе, па можда више неће ни носити, а ионако за пар недеља стиже шест нових. Комшија нам нуди новог петла, наш је бацио кашику прошле недеље, ал' јок, каже шта ће нам, само гњави коке, два-три пута је тежи од њих, а нећемо да лежемо пилиће. Санда и Линда су једва дочекале да проведу цело поподне напољу, оба дана.
Раја и Виолета су се некако смирили и нису превише пиздели што немају интернет. Да се ово десило пре две-три године, било би много више дреке. Имају доста игара по дисковима, и филмова, па има са чим да се убије време. То, нажалост, значи и да се сваки час на телевизору врти нека дизнијевштина, где нема везе да ли се ради о острвљанима са Тихог океана или о кинеској принцези или о скроз измишљеним ликовима, музика је увек иста, ништа боља него што је била пре шездесетак година. Њима одлута пажња након двадесетак минута, а оно настави да зврндачи. Срећом, постао сам имун на ушне црве.
Е у уторак, 21., смо се скупили код Борчета, 94. френдз парти. Комплет клопа је била, каже, класика - дакле шта је накуповао на кобасицијади у Белом Блату и на чваркијади у Чурди претходна два викенда. Све океј осим што је одозго на гравче на тавче поређао суве паприке, које су скроз поцрнеле у рерни. Није лоше ни тако, може да се грицка, има неки шмек, ал' није то посао. Требало је да их натопи...
Спира је Драгани променио терапију, и са овим новим леком је притисак кренуо ка нормали. Не баш одмах, тек трећи дан, али каже лепо јој ради. Борчету је нашао да му је ЕКГ океј, али да припази на притисак, да редовно мери, па је он онда отишао и купио сокоћало за мерење, које још није ни распаковао, него га тако донео да покаже. Ови новији модели више немају пумпицу, него електромотор - наравно, трошиће више батерија.
Озбиљнија тема вечери су били вештачки умови и будалаштине које се под тим данас продају. ЧетЏипити је већ увелико извргнут руглу, ево један је успео да га навуче да му напише рецепте за супу од старих ципела, освежавајуће пиће од сомовине и сладолед од жица за гитару. Јер то није ум, то је само анализатор текста, који статистички нагађа која је следећа реч коју треба да испише. Тако нешто сам и сам био написао, није много глупље.
Но се потегло и питање добрих кафана, па сам се сетио како се Шкрба био зарекао да ће, кад ћерка дипломира, да скупи друштво и да се „тако напије да се усере“, ал' каже од три кафане у Кикинди где је то могао да уради, не ради више ниједна, па је на крају одустао. Да је бар у Зрењанину, ту има да бираш добрих места. И ту се Борче сети како је једном извео жену и кумове (с њене стране) код Линке, што више није држала она него је већ био преузео Геџа, кад је оно био у хрватском рату 45 дана, па... и онда је опет издекламовао скоро целу ону причу што смо у отприлике истој дужини чули пре два месеца, о структури артиљеријских јединица, о домету хаубице, трт мрт... снимио сам то не зато што ме занима да чујем поново, него да измерим време (од 13 минута снимка, 8 је та ратна обилазница, док се не врати на тему). И кад је завршио са том дигресијом, није могао да се сети зашто је тамо зашао. Драгана га је подсетила да је то било због кафане, излазака са женом... а, да, каже како на фронту, пардон, ратишту (фин комад тадашњег војног новоговора, као и оно што никад нису били опкољени него су се „нашли у окружењу“), није уопште пио, но се зарекао да ће се напити кад и ако се врати, и да се тада био тако урадио да му фале делови филма. Биле му стигле ратне дневнице, поприлична лова за то време, и он је све то платио исписујући чекове. Није веровао да се тако обезнанио док му жена није показала чекове које је убрљао, било је ту неколико где ништа није могло да се рашчита. Неким чудом је успео да напише довољан број исправних, чега се такође не сећа.
Имали смо новог таксисту, делио бомбоне.
Двајздругог, чудо невиђено. Јулишка сама реже своје руже и грабуља. Она сваки час нађе неког мушког - кад од покојног мужа брата, кад неког млађег - да јој покоси, попрска, шта већ. Никад је нисмо видели да сама нешто ради. Биће снега.
Двајстрећег опет кењао интернет, нешто накратко, један ресет модема и готово. Тј прорадио је деесел, телефон није. Сутрадан ево њега опет, овог пута на бар пола сата. Не ради ни телефон. Кад одједном зазвони, овде телеком, јесте ли ви пријављивали квар... И на крају кажем „па виђам ја вас по крају, последње је било пре десетак дана кад сте само дошли да на кутију нафарбате број два тачка девет, а то ми је испред куће“. „Е баш смо ту, испред вас“. Изађем одмах, и издиваним се са човеком, каже завршили су последње провере, имају сигнал кроз оптику до последње бандере у крају, а наша телефонска жица је негде имала проблем па су нас превезали на другу парицу, сад би требало да је све у реду и нешто боље него пре. А подизвођач који треба да прикачи домаћинства, то ће за... месец, два, можда три. Видим зури у клинке, занима га како то да говоре енглески, па реч по реч... „ма, дугачка прича“. Распричао се, видим могао би до сутра, ал' ми треба да идемо у пазар, ај ћао.
Одемо прво до малог дућана да узмемо џак кромпира и гајбицу јабука, и тамо нека гужва, паркирао сам се уз њихов комби па нећу ништа видети кад будем излазио. Док су нам спремили робу, измерили и наплатили, испразни се све са друге стране комбија, ајде да не излазим наслепо у рикверц, кренем да обиђем око комбија и улубим задња десна врата. Није Јода окретан као што је био саксо... те сам тако први пут након скоро педесет година вожње успео да направим посла за лимара.
Одемо онда до Неше у месару, као да је нас чекао. Имао је свега, сем чварака, каже чварке је последњи пут имао пре... још мало па година. А цене лудују, чварци не да су деликатес, него иду од 1200 до 2000 па и 2700 и 3000... а пре три године су били 300. Шунка је кудикамо јефтинија.
Паркирамо се мало даље, близу Леснине али не пред њу, јер се паркинг плаћа а са лисицама су јако брзи, причала Драгана да су јој сестру и зета тако упецали за два минута, као да чекају у заседи. Данас их нешто нисам видео, било је баш без везе паркираних, нико их није дирао. Она је отишла са Сандом и Линдом код Кинеза у дућан, купила им неке плишане зеке (више личе на ликове из цртаћа него на зечеве) и још понешто, па у паркић. Ту је један био са сином од око 4 године и ћеркицом од 14 месеци, таман проходала, па је и њему било чудно што ове говоре енглески, распричао се и он, нарочито кад је чуо да сам програмер и да сам радио фокс, за који никад чуо није... Е, некад је пола Зрењанина радило на фокс, три јаке фирме су на њему живеле, пола комбината је имало апликације у томе...
Видим да је преживели брат (оног из VIII2 што се обесио), најзад продао кућу, куће више нема, остала само капија, сад ће ту неко нешто да зида, 20м лево од тога су већ три комада стамбене новоградње, од чега једна на месту некадашњег Занграпа (занатско грађевинског предузећа, молери зидари керамичари електричари, тада све ђаци из 13. фебруара и машинске). Види се сад и Змај... добар део фасаде није пипнут већ 60 година, рекао бих да је зграда боље одржавана у време СФРЈ.
Спомиње се: 13. фебруар, VIII2, Весна, Виолета, Градивој Шкрбић (Шкрба), Драгана Витас, Змај, Змајчек, Јода, Јулишка, Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), МПСШЦ (машинска), Невена Средљевић (Нина), новоградња, Рју (Раја), саксо, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Смиљка Грајин (Миља), Стелуца (Звездана), фес, фокс, френдз парти, Чедомир Спајин (Спира), Чурда, на енглеском