18-VI-2013.
Јохана опет има четири мачета. Тренутно су у буџаку код оџака на тераси. По тераси свуд пиљевина, (... 7 речи...) а Јохана се сва нахватала тога.
Премеравамо таван, да направим тлоцрт где ће доћи зидови. Најзад смо решили да то претворимо у просторије, јер Стенли и Го размишљају да се доселе. Неко ме једном питао што зидам толику кућерину кад имам три ћерке, а мој најбољи одговор је био „па за зетове“. Испало да сам био у праву. Нашкљоцао сам се тавана, за архиву.
Оно бело на левом стубу је кутија са осигурачима, ставио је Мића електричар прошли пут, да имам струје кад ми затреба.
Најзад мењам личну карту, јер се офуцала (поново сам је сликао јуче), и предао захтев, у оближњој мурији. Као и све остале државне ствари, и ово су ауцорсовали некој приватној јебачкој фирми, што кошта и никад не ради баш како треба. У овом случају, колор фотка се офуцала, носим је у џепу са возачком и картицом, фарба се скида. Или није ваљано заштићена или није запечена. Какогод, брада ми испала два-три пута већа и беља, а и четврт фаце ми нема (тако је изгледало кад сам приметио; сад је већ било као на слици). Скоро да ми се више свиђало тако. То је приметила шалтеруша још кад сам оно крајем марта регистровао сакса, па рече да само поднесем захтев, биће џабе, њихова је грешка.
Који дан касније, чекамо нас двоје-троје пред вратима (унутра је само шалтер и скенер за отиске прстију), и у неком тренутку ми се млада госпођа обрати... јесам ли ја тај и тај, јесам ли радио у ЕРЦу у Стоуру... е па Радоја је био њен отац. Каже да је причао доста о мени и баш ме ценио.
На новом личњаку је сад црнобела фотка...
Поподне је ДЦ-99 организовао фоткање на Пескари, у Чурди. То сам знао да постоји ал' никад нисам посетио, мада је неколико пута било замало, ал' никако да пређем још тих 100м да видим. То је једна од градских плажа, настала скоро случајно, ту су вадили песак па дошла вода одоздо. Тако прочишћена кроз песак изађе веома бистра, али је дно неравно. Ту никакве ерозије није било, него како се копало, где је последњи багер извлачио кашику, ту је одједном дубље него поред тога. Многи су ту страдали, корачају по песку и одједном уђу у метар дубље, паника пиво и температурни шок - дубље је вода нагло хладнија, бивало је грчева. Скоро сваке године би се понеко тако удавио, па је та плажа била дуго забрањена, ал' се забрана није баш спроводила.
Ту око ваљда 2003. су најзад то средили и направили баш лепу плажу. Она је остала код куће, а Стенли, Го и ја смо повели Нешу, спаковали његова колица, еос40 и Горанин ЕОС6, и правац тамо. Био је цео нови ДЦ-99 - Мишко, Јози (са женом, која се купала) и остали. Гомила опреме - неколико канона, никона, блицева, а од расвете једна табла стиропора као рефлектор, да разбија сенку. Није фалило ни риба, бар шест, Чурда никад није у томе оскудевала, већином плавуша (што природних што из убеђења), све згодне, јебозовне и поцрнеле, спремне да се лансирају у галаксију моделсица, или да бар добију џаба фотке из руку искусних мајстора.
Ово сам изабрао јер су се згодно наместиле фризуре - вишак у ствари припада једној другој иза, која се испрва ни не примећује, ма невидљива, скоро да ни сенку не баца. Нашкљоцао сам се и ја, а и Го је - донела је чак и дугу цев, зум до 200мм, што на канону изађе као 320 на лајци.
Неши је било баш вруће, сав се зајапурио, па га је Стенли спуштао пар пута у воду, што му се свидело. После смо решили да одемо на пицу, а некако је најближа била Рома, на кеју, мало даље од суда. Седели смо напољу, у хладовини, нешто је било лакше. Тек је средина јуна а већ таква врућина. Пицу сервирају на округлим даскама, са три жљеба, малтене пушкица да се лакше сече, онај пицорез уђе кроз тесто у жљеб.
Да Неши бар ублажимо жеђ, Го је узела кришку лимуна из мог тоника (они су пили пиво) и дала му да грицка. Свако бепче прави невероватне фаце кад први пут окуси лимун, ради сваки пут. Штета што нисам ухватио оне најбоље фаце, ал' и ове три су биле добре.
На послу, Дас и Хана шерлокују зашто се заглавила фирмина пошта у Шећеру. Испоставило се да је неко послао огромантан закачмент и потрошио квоту или тако нешто, па ће морати да зову подршку њихову да то проџара, што обично буде за неколико сати. С једне стране зајебано, муштерије шаљу а немају појма да неће стићи, с друге стране дивота, мало мира и тишине.
Крпио којешта у КААРу. То је већ претоварено коментарима типа „F#2978, погрешно разврстан док се поправљао F#2665“, скоро да има више коментара него кода.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), ДЦ-99, еос40, ерц, Јохана, Јошка Апро (Јози), КААР, Мића електричар, Мишко Ленђел, Мохандас Раџ (Дас), Ненад Бергер (Неша), Радоје Малетин (Радоја), саксо, Стенли Бергер, стоур, Хана Блербери, Чурда, на енглеском