31-V-2011.
Штрајкују сељаци, држава опет нешто зајебава око откупа, цене горива, нешто. Пошто су они власници својих њива, нема смисла да штрајкују класично, седењем на месту производње, него узму па истерају тракторе на друм, запале нешто старих гума, тога увек има, и блокирају пут на десетак сати. Увече се разиђу па сутра опет, док не дође до неког договора. Буде тога скоро сваке године, како чујем, још се није десило да имамо државу која неће да подвали сељацима, или да бар изгура неке мере преко њихових леђа. Не знам шта је било овог пута, није ни битно.
Лена се тако нашла насукана у Београду, не иду међуградски бусеви, а не вреди ни стопирати, али се снашла. Од те собе је могла и пешке да стигне до Дунав станице, није то баш ни далеко. Узела је шинобус и стигла овде на малу станицу. Возом је то преко два сата (бусом је увек било сат ипо, што техника убрза, гужва успори), јер нема директне везе. Преседа се у Панчеву, а онда се чека и у Орловату. Чак и ако се у Орловату не преседа, чекају се двоја новосадска кола да се споје са композицијом. Мада, могуће да новосадски крак и није радио, од не знам које године, јер је неко украо који километар пруге, негде између Титела и Каћа.
Није имала нешто много ствари да носи, осим смотаног пак папира и нешто прибора, ал' свеједно, имам сад сакса, могу да је дочекам и превезем тих 300м до Фабрике станице.
На послу, пицабоце у КААРу, верзија за 2009. Дифолт '0' на три места више не ваља, мора да буде нул или празно, којегод. Пре четири дана је било још тога, нови списак за порекло ооцита, зависно од тога је ли свеж, одмрзнут, ооцит, ембрион, ембрион за после (а потиче из овог циклуса) итд итд. Исто и за СХЕТ, нека поља морају бити празна код неких статуса трудноће, нека морају да буду нул ако је циклус прекинут (или обустављен или како већ). Такође, некакав ПГД може да се ради само на свежим циклусима, на осталима мора да буде нул (не празан! - пицајзле једне). И још туце таквих ситница и у погону и у овери.
И једна фина збрљотка са порталом, где смо ставили поље SSN (амерички број код социјалног) и скроз заборавили да га је Јан у својим табелама крстио SNN...
Увече смо сви седели на тераси, играла се канаста.
Сутрадан је отишла још ујутро, бициклом (не својим, гребала се од Лене, њен нешто није ваљао). Поподне смо Го, Стенли, Лена и ја отишли до Петерхида да покосимо. Проблем је био са косилицом, то је она стара коју је ћале годинама користио око куће, и код себе и код нас. Скинули смо сечиво и као наоштрили га, ал' јок, сад још горе. После се испоставило да смо га монтирали наопако, тупим крајем напред. Покушали смо са косом, то је дохватио Стенли, ал' се држаље поломило за два минута. Косио је тако са пола држаља, колико је већ могао, ал' тако је много теже. Онда се појавио Зеки, наравно, мора да види шта се догађа, па нам дотерао своју косилицу, која мало теже пали, али кад упали, пичи ко блесава. Јер је класична зргумфована домаћа израда, мотор од веш машине на гвозденом раму, точкићи сечиво и држаље, укључи и терај. Косила је доста ниско, а код нас има свачег осим равног. Некако смо урадили посао, колико смо већ могли.
Горани се десио малер док је пумпала воду - полуга је одједном пропала, откачила се шиба и клип остао заглављен. Добро је причкинула прсте. И нисмо имали воде, па смо се покупили кад нас је притиснула жеђ.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Јован Димијан (Зеки), КААР, Петерхид, саксо, Стенли Бергер, СХЕТ, Фабрика станица, шинобус, на енглеском