Петог сам двапут разговарао са једном фирмом из Мичигена, и шта да кажем, љубав на први поглед осим што каже "не можемо да те платимо више него што има наш генерални". Разликујемо се за око 25%, али ако не наиђе нешто боље, може и тамо - то је на обали језера Мичиген, туристичко место са хотелима и лепом природом около. Но очекујем још неке одговоре, а и данас сам се јавио на неколико места па ћемо видети.
Писао ћалету (и наредних пар дана, преслажем):
Нисмо чак добили никакве папире, ни отказе, напросто нема плате па се изволите разићи. Испашће да су сви спонтано дали отказ Зироу. Фирма формално још постоји, отприлике још месец и нешто, док банка не изведе завршни рачун и не приступи дражби, такозваној "дражби на степеништу суда". Банка сама мора да понуди онолико колико је био њен трошак, и да моли бога да неко понуди долар више.
Постоји формално, јер банка мора да испоштује неки рок од 45 дана пре него што га затвори. Америчко законодавство је веома шарено, закони су врло... хм, ретко кад се деси да неки важи у апсолутно свим случајевима, него према категорији случаја. Да је објављен банкрот (а и тог има две категорије), имали бисмо право да потражујемо плате из стечајне масе, и то би имало предност над осталим повериоцима. Али ово некако испада да није банкрот, него као банка вади штету или тако нешто. Отприлике зато што ово као и није била права фирма на тржишту, него тек пројекат, који је био скроз у рукама улагача и још није ни почео да враћа паре, а камо ли да доноси добит. У ствари, и нисмо добили неко објашњење. Ови домаћи су нешто врло брзо одустали од покушаја да извуку паре.
Да, то под условом да се придружи још неко од улагача и да се сви сложе са банком око поступка за прикољавање и васкрсавање фирме. Доста дуго су се прегањали и пред крај су одустали.
Ту је одиграна повелика игра, до пред сам крај се друштво палило на ентузијазам и наду да ће се фирма извући и да ће стићи некаква плата за август. И онда само "имамо лоше вести, преговори нису успели, нема сврхе више да долазите".
Форд јесте створио нешто заинтересованих муштерија, али је њима требало саставити понуде, прорачунати потребно време, трошкове итд итд, што све није имало смисла док се не види хоће ли фирма преживети.
...Форд је неколико пута прибегавао притиску да би ме натерао да дођем у суботу да радим, или кад сам се бунио што је повишица мала, или кад сам тражио да идем на одмор итд итд. У једном тренутку је чак потегао то да може ладно да ме пошаље кући ако хоће.
Више ми није шеф, а и овог пута више требам ја њему него он мени. Прво хоћу тачно да знам колико пара и када, и да видим први део, за оно што сам радио у августу. А онда да видимо да ли ми се свиђа. [завршило се тако што сам му рекао да увек могу да три дана радим фрај, кад ме звао на четврти дан, рекао сам да, у случају да ме не чека чек за ово досад, а не чека, не долазим. Онда је Лора питала шта је било, па она послала чек на моје име. И мислим да сам јој провукао упис, са све свежом верзијом података из ЕОНСа]
Форд сарађује са Владом и В., који су (да ли игром случаја) последњи боравили овде. И они су укључени у овај накнадни посао. Остали, појела маца. Јози иначе напушта Брљу (јуче се јавио) и прелази у лист и радио, јер, откако је Мика Фишер постављен за директора... све је могуће.. Јавио се синоћ. За ову двојицу иначе никако не знам да ли и даље раде за Брљу или су соло играчи. [од целе екипе једино су Пали и тај В. остали са њим, остали разлаз... и, колико знам, касније је прешла и Цица]
Већ имам један скоро сигуран посао у џепу, а јуче сам чак послао биографију (то се овде зове резиме) у Мали мекани :). У ствари, неки Мајк Стјуарт из Мајкрософта, који вечито виси на УАу (она фокс конференција), је опет написао неку поруку, и док сам то читао падне ми на ум да му се јавим. Кажем - "жвајзно бих себе да нисам ово покушао... па да после испадне да је требало. Јел вам треба један овакав?". Одговорио ми је за пет минута - "за програмирање смо попуњени, али за тестирање још има нешто места, дај резиме па да видимо". Послао сам га у наредна два минута пе ћемо видети.
Што се тиче Лене и пробног четвртог разреда... досад смо видели неколико А, А+, А*, и један Б+ (тај из правописа). Засад да куцнемо у дрво. Лена у ствари боље познаје овдашње обичаје од нас... мада је била једина која није знала правила за бејзбол :) - а и по томе је боља, ми ионако мислимо да бејзбол и нема правила.
Синоћ се јавила Го, и то је Рикардо био на вези са Нином преко Мреже, па је она питала Рикарда да пита Нину да ли спавамо, Нина каже да је тата будан, а онда Го зове. Издиванили смо се скоро цео сат - од поноћи до један. Имају неки рингишпил у комшилуку, а нашло се бесплатних карата, па су се возали. Треба да им је остало још, па ћемо мало да провозамо Лену.