Управо ми легла априлска плата на рачун. Одмах сам прошетао лову до суседног рачуна да отплатим остатак хипотеке, ал' знам да је то само процењен износ. Звао ШКЗ, каже још 140$ да се дода. Дам јој усмено овлашћење да то узме са мог текућег. Све за пола сата и КУЋА ЈЕ НАША.
Госпоја из ШКЗ је признала да никад није видела да неко отплати хипотеку тако брзо, мање од три године. Извинио сам се што сам им ускратио прилику да зараде још двајес кила на нама, ал' те паре ионако немамо. Е сад ћемо моћи да их стекнемо, полако.
Није да сам хтео да будем богат. Само да не бринем превише.
Неки сајт за налажење посла је сад нашао да ме подсети да освежим резиме...
На УАу нешто са Тревисом, како је „амерички билион европска милијарда - дакле 0,00091 метара“. Па онда даље,
Кад смо долазили, у глави сам се навикавао на те опичене мере, где има више историје него система (што се неке деле на 3, неке на 2, неке на 12, неке на 16... везе с везом нема). Увежбао сам да пребацујем миље у километре и обратно, фунте у киле, са унцама већ теже иде... а онда сам једном запео око пребацивања месечевих мена, док се нисам сетио да то и није мера :).
Још тражим кућни уређај на коме би сат знао да дан има 24 часа (нашао укупно један - термостат за климу). Друго што ме увек помете је амерички датум - МДГ се, колико знам, користи само овде. А сваки пут кад видим да помињу АНСИ формат (Амерички национални завод за стандарде, ништа мање), смешно ми је - то је ГМД :).
>Узгред, дућани треба да имају цену по 'јединици' мере истој за све производе у истој категорији. Не знам да ли је то федерални или локални пропис.
Није прописано у Вирџинији, то ради можда један ланац или два да угоде муштеријама - цена је по комаду* за паковану робу (а код меса и поврћа у истим јединицама мере). Али и унутар тог угађања нађу начина да збуне муштерију. Например, има трик да напишу цену као "7/10$", што није 70 центи него седам комада за десет долара, дајле цена је 10/7, значи око 1,43$ по сваком. Једном сам то морао да објашњавам пару британских (!) туриста.
Сад баш (новембар 2019.) гледам где сам се то дувао да сам од данас слободан човек (тј без дугова), а Џери одмах одговорио да треба одмах да узмем другу хипотеку и страћим све на џип, велик телевизор, пут на Бахаме или нешто једнако сувишно, да се уклопим и не штрчим :).
Удесио сам да плаћам скајп. Турим 10$, па кад потрошим. Овако можемо да причамо са својима код куће за 11 центи минут, што је боље него 20 или колико смо већ плаћали, или онај безобразлук од 1,20$ или колико је већ Емсиај наплаћивао у почетку.
ЈуниЏуЕл ме зове да одлетим до Њуце на пар дана... да откуцам десет редова. По машини. Сложио сам се с тим под условом да плате карту, хотел и 52$ на сат. Или да то урадим одавде (у Орланду) под условом да Сима буде на лицу места док то радим. Одустали су од путовања кад су видели колико би коштало, и да бих још увек радио за њих у суботу, док летим назад, што би било нарушавање шабата, не долази у обзир. Дакле издалека ћемо. Ово договарамо већ другу недељу, око једнодневног посла.
Дванаести, вести од куће. Штева постао деда. Прича ћале како је „се венчала ... за Босанца, грађевинског техничара, запосленог у ГИК--у "Банат". Свадба је била скромна, са врло лепо обученим сватовима, пуним столом, али сем младе, на неколико десетина врло лепих снимака, нико у објектив није ухваћен са осмехом.“... што је било пре две недеље. Ех...
Друга вест је да је Жарко добио америчку визу, да шљака овде преко лета, креће првог јуна за Њујорк. Кева му је дала мој број (значи имао сам мобилни, океј, мора да сам онда био дозвао Горану на капију да уђем кад сам стигао).
----
* реч комад као јединица мере не постоји у енглеском, кад се продаје на комад каже у ствари „по сваком“, што не значи да ће разумети ако се каже „дајте ми пет сваких од овога“