Петнаестог најзад однесем усисивач горе, да покупим прашину што је остала кад је овај брусио плочицу за иза кењаре, био сам опрао и посуду и онај вијак што усмерава ваздух, ал' јок, филтер је загушен, тај гипс се нахватао. Па сам опрао филтер, тамо горе у новом купатилу, и оставио га да се суши. Она направила још једну туру резанаца, узели смо ново буре од 160 литара, шта да радимо, имамо вишка јаја.
Нина набавила мачку, са неке фарме, где су је успут поздравили неки џукци, па огроман крмак... оног мачора што је хтела са слике нису успели да ухвате, а ова маца је испала баш умиљата, бела са шареним... као оклопом, с тим што има пругу белог око корена репа, иначе је скроз тако пругаста од репа до очију, доле бела. Зове се Суши, доле пиринач горе нори.
Успела је да поправи и веш машину, стигла јој та брава за врата, заменила, све ради. Стигла и батерија за лептоп, то ће да замени током дана. Још тај кабл за грејање. Линда сад већ сама брише дупе, више није „и мрзим себе због тог“, Санда још неће, мада би умела. Раја најзад укапирао множење, кад му је требало, нешто је рачунао колико би му нечег требало у некој игри да би дошао до оног што хоће... Па је чак тражио литературу око те математике, да провали још понеку фору.
Шеснаестог кренемо у обилазак. Прво до старе куће, уз ограду да ћемо можда морати да оставимо кола на перионици код рампе, јербо се асфалтира наш стари сокак. Кад очин, асфалтира се само успон код рампе и то само са једне стране, у дужини од десетак метара. Напредњачка посла, обнове парче, објаве цело.
Тамо затекнемо пуно сандуче, јер су у међувремену прошли и некакви избори, па смо добили позиве за бар троје нас. Нисам баш пропратио ко је од деце добио позив а ко није. Ту је и некакав рекламни материјал од СНСа, маскиран као службени допис. Оно што су биле баш чисте рекламе нисмо ни покупили, за то постоји канта за отпатке.
У повратку свратимо до Лидла. Мењамо марку киселе, јесмо навикли на књаза али млекаџија не зна шта би са тим боцама од 1,75 л, па ајде тај сагуаро Лидлов, нисам загрижени обожавалац, док има магнезијума остало ми није битно, па нек има и нула посто тог мексичког кактуса. Свратимо и до Роде, пешке, да не компликујемо са препаркирањем кад је таква гужва, да она види стање на рачуну (њен серекеш је у предсобљу) и да ја свратим до апотеке (исто у предсобљу), гле овог пута су имали 4х50 мг, и то више од једне кутије, то је већ постало реткост. Већ сам једном питао, у другој апотеци, јесу ли постали бутик, кад изгледа имају од свега по један комад. За увече ми је тако остала последња од 100 мг пресечена напола.
Прочешљали ту гомилу рачуна... па није ни страшно, него, јој, 1870 динара паркирање за 30-IX-2023., кад смо оно покушавали да убодемо у којој згради тачно станује Лена. Јер јој нисмо најавили да треба да нам уплати. Школарина... Седнем најзад на бицикл те отишао да то све платим, откад нисам. Још од јесенас сам се ужелео бицикла, а више није било прилике, ове две већ велике, кад ми се окачи о корман, довољно је да почне да клати ногама па да постане већ опасно, а и глава јој дође већ до моје вилице, иако сам дигао корман највише што се могло. А и кад има за нешто да се иде, увек искрсне да треба и да се набави нешто што је мало гломазно да се носи на бициклу. Е, сад нам се пазар смањио, а и време се пролепшало. Истина, данас је небо светлосиво, још то нису те боје, али за бицикл је одлично.
Увече смо после решили да нам се још не спава, него докрајчили оно јабуке што је остало (по две ипо чашице) и онда изађем онако на терасу и донесем балон са дуњом, те напуним флашу... и препуним, јер нисмо баш палили светла. Ал' добро је, најбољи дезодоранс за просторије :). Остали до четири, прославили 45. годишњицу брака.
Зачудо, нисмо тако дуго спавали, устали око 9-10. Скувала рибљу чорбу од оног смрзнутог пангазијуса из Мерета, а два филета од туња испекла у том новом фрајеру, и није тачно да од рибе не можеш да се наједеш. Од целог ручка смо купили само рибу, брашно и шаргарепу, све остало је из сопствене производње. Е после ручка сам прилегао, и тек након три сата ме је пробудила, скроз комираног.
Увече причали прво са Нином. Телеграм ми кења, имам флетпек верзију, која ради али је поприлично срање, флетпек инсистира на неком свом систему фолдера, да избегне компонентни пакао па уместо тога држи своју копију свега, што испадне гломазно и кад скинеш неку фотку немаш појма где ју је стрпао, башка што пола тога обрише кад изађе, хаос, не знаш где је шта. Скинем нормалну верзију и инсталишем, и то је радило, скида фотке тамо где му кажеш, ал' и конфигурација му је негде другде, не види камеру, па је после види али јавља да Нина нема камеру, па се онда три дана договара са њеним Телеграмом где да се нађу па ништа. Онда потерам флетпек верзију али ова нормална нешто држи за себе, не иде ни тако. На крају, нема друге, довучем мека па се са њега издиванимо. Мачка им се одомаћила, већ има своја омиљена места за спавање, најчешће у ходнику. Деца су океј. Након веш машине, успела је да оправи и штампач, тј да му убризга ново мастило из резерве, изгледа да они чипови на кутијицама ни не мере количину, него само одбројавају време, па кад истекне они јаве да нема те и те боје. Има негде хек како се то ресетује, дакле један комад хардвера је отет из статуса изнајмљеног и пребачен у купљен. Други јок - батерија за лептоп неће, јавља да није оригинал, неће да је пуни. И Кинези су се прожгадили, јебени Леново... У осталим вестима, Линда се заокруглила штогод, има чак и обрашчиће, скоро да стиже Санду. Није разлика између њих била никад много приметна (осим кад их дигнеш, осети се да је Санда тежа), а сад се опет смањује.
Онда смо причали са Гораном и Стенлијем. Чекају да им стигну пасоши, па да узму авионске карте. Анити најзад избио горњи леви кец, и већ је напола израстао. Чека се десни, онај млечни се још увек држи на ничему а никако да испадне. Видели смо штогод и Нешу, опет је у фази кад само протрчава кроз кадар, али сам успео да нахватам бар једну фотку - из флетпек Телеграма, прорадило у међувремену. Стенли чисти залиху кола, за ових пар недеља је успео да утопи још два возила, и намерава да се отараси бар још три комада до поласка. За једно од њих је био плаћен делом у некој криптовалути, некаква Солана... и за три дана је том делу порасла вредност за 16%. Онда смо мало дискутовали како су те криптовалуте тотална игранка. Новац ионако није мера вредности. Да је тако, не би берза тако лудовала.
До краја недеље ништа нарочито. Чујемо се са Нином свако вече, пола сата - сат. Некад изведе штос да да девојкама телефон да причају са нама док она руча, па нас једна од њих тако носи по кући, па преда другој, па нам показује ово или оно. Савладале су медиј и чак доста добро циљају камером, ал' слабо успевам да се наватам снимака јер је ипак пропусност ограничена, па док се слика мрда, падне резолуција, поправи се кад стоји десетак секунди непомично, ал' се то код њих ретко догађа. Линда је са посебном слашћу рекла „I love палачинке!“.
Нина је углавном испоправљала ствари по кући. Дошле су на ред и кваке на унутрашњим вратима, биле све различите и са различитим кваровима, и опет ниједна да је неки оригиналан модел какав нисмо имали у кући. Последњи је био држач за веце папир, што је Реин био набавио али није монтирао, каже „тај је чекао тринаест ипо година да буде замењен“.
Најзад сам заменио браву на купатилу. Она направила још две-три туре резанаца, буре је већ пола пуно. Дуго одлаган посао на убацивању линкова у Обичаје племена и Србију за почетнике (делови sGradlj.com, исти код) сам најзад урадио у једном смеру (линци на друге чланке из текућег), а и средио да могу да тамо убацујем фотке из Бјоа. Узгред, био сам спремио парче кода да ми преводи руски кои-8р распоред у уникод, кад једном завршим све ово па кренем да довршим тај мрз плејер, јер имам гомилу песама од Акваријума и Чижа са насловима у том распореду. Од зезања пробам да видим да ли ће аутоматско довлачење тачних наслова са мреже у Јагоди да то среди... и гле, неко се потрудио и сви ти наслови постоје у бази, и испреводио ми је све за десетак минута. Џаба сам кречио.
Жали се комшија. Неком инверзијом се десило да је он остао са женом овде, а родитељску кућу на селу је преузео син и бави се пољопривредом тамо. Каже откупна цена жита је била 41 дин/кг прошле године, за ову је 18. Свиња је била 400 динара кило живе ваге, сад је 180.
Не зна се ко ту мамуља, је ли улеће опет неки дампинг. У месари се још не спушта цена.