12-V-2009.
Имам и гомилу фотки ружа из стражње авлије. Ова ружа десно не мирише уопште, а она на левом крају баш дивно. Она, пак, тврди да је обратно. Дакле, већ смо селективно ћорави у носеве...
Ову пластичну сову смо купили и окачили о шљиву да, наводно, плаши веверице. Неко је, изгледа, поплашио сову, није саставила десет дана. А ни та шљива није нешто напредовала.
Јуче, подугачка расправа.
Џорџ: питање око деперсонализације. у фајловима са презименима, женским именима итд, све је великим словима. Ово су генеричка имена која могу лако да се замењују. Да ли то Федс сам пребацује имена да буду великим словима? То изгледа усрано у прегледачима. За демо, питам се, је ли ово произвољно или само тако стоје ствари?
Норман: форсирање величине може да се изабере за свако поље (десни клик, особине). Неке клинике више воле да тако знају које је презиме, нпр. СФБЦ.
Џорџ: мислим да ћу да вратим на мешано за деперсонализацију и демо. Мислим да изгледа боље на страници или у заглављу, где обично пише име, буде мешана величина.
ја: пази на изузетке - презимена као диЂорно или деМонте
Норман: подсетило ме ово... Федсу треба боља имплементација опције за „прво слово сваке речи велико“. Жалили су се корисници да често 'МекДоналд' испадне 'Мекдоналд'...
Јан: зар тамо нема нека фукција да се скине на УАу?
ја: има, #9808
Јан: а имаш и Питеров чланак на Фокситу [линк]
Џорџ: и претходни му је одличан, „рад са вертикалним табелама“
Јан: читао сам и то... али не баш у танчине.
ја: Био је и онај дуууугачак низ кад је Маша ишла у танка цревца са тим... пре годину две.
Јан: давно сам престао да читам њено....
ја: :) Јесте она случај. Нисам ни знао откад сам на списку особа које треба звати ако опет запрети самоубиством. Морао сам полако да се измигољим одатле. Тј кад сам чуо за то.
Јан: то ми је промакло... да је мислила да се убије. Јел' то оно између ње и Бранових?
ја: касније. имала је периоде. Питам се колико је старих лисаца баталило УбикАгора јер нису могли да поднесу гњаважу... и оно њено „а кам га звездице“, и „ако сматраш да је ово непристојно“... ем наметљиво ем се као извињава... гњави. Чак сам одустао од свог омиљеног спорта, да јој одговарам петком касно увече, знајући да неће прочитати бар 24 сата.
На УАу смо данас мало одлепили... у сред расправе о томе муче ли затворенике у Гитму ака Гванатанаму или не, ово:
Како ти кажеш ;-) У шта оно беше опклада? ;-)
А шта би са оном другом опкладом? Ако добро памтим, да Џек обуче мајицу са „Ник је паметнији од мене“ или тако нешто... у којој су поруци окачене фотке?
И штогод озбиљније,
Та мантра да је „солидарност лоша, милостиња добра“ је ужљебљена и заварена у умове увде већ тридесетак година. Наравно, јер солидарношћу постају независни, ослањају се на себе (и себи равне, комшије, једни на друге). Милостиња, пак, полази прво од поделе на имућне и немућне, па се онда чека дан кад ће ови први да пожеле да се добро осећају са собом... Такође, солидарност је нешто међу једнакима, што тај ум презире. Нико не треба да је једнак, чак ни рефлексивно, иначе имамо социјализам, што се не сме допустити, по сваку цену. Цена? А негде око 300% скупље него тамо, али ћемо ба сви (прво ја! а остаће и за вас нешто ваљда) да добро ушићаримо на томе.
Како то мислиш да није етички да се деру болесници и самртници? Само се наплаћује услуга - уосталом, то исто би њихови наследници добили тек тако, осим ако реше да тим школују адвокатску децу.
На послу... опет кења Шећер, енти пут. Дас: „Данас ми Џеф пошаље имејл и то ми се појави у клијенту али не у Шећеру. Ово се и пре догађало с његовим, не знам што баш његовим, шаље на support@Феривер.com а кад Мартин (из Бостока) шаље на исту адресу то стигне у Шећер“. Хана: „Је ли то онај вечити Шећеров баг? Наш имејл у Шећеру није конфигурисан да филтрира ишта. Можда Шећер има проблем кад има јпг прикачмент из Аутлука?“. Ех, сви су имејлови равноправни, али шта дође из нечег Мајкрософтовог мора да буде обашка...
И опет датуми излазе погрешно кад се извезу из Федса у Вордове циркуларе или Екселове чаршаве... јер формат у Федсу буде различит од формата на радној станици, а Мали мекани се равна по потоњем. Никад краја томе.
Оно мало травњака што имамо на улици ипак мора да се коси. Јесте се травњак смањио откако је направила те леје, али је зато мој план ђубрења, и та леја око магнолије због које се деца више не играју ту, оповргао тезу да око магнолије ништа не расте, сад је и ту трава. Она мала швићкалица је сасвим довољна за то, завршим за двадесетак минута. И онда приметим да сам закачио пар крпеља. Добро, повадим их пинцетом, није неки проблем. И онда се мислим како то да ми је ово први пут. Колико сам као клинац трчкао около, па после од осамдешесте надаље ишао код ћалета у виноград да помажем, и ниједном. А ћале би сваке сезоне бар једном нахватао на себи по десетак комада, у болници су га већ знали, само га метну да седи и крену пинцетом.
А онда се запитам откуд овде крпељи. Ајде тамо у винограду, има паса около, а иза краја њихових парцела је пашњак, често неко дотера овце. С друге стране, има и овде паса, нека су на повоцу, крпељ не бира. Ма и Јулишка има куче, и њене ћерке га увек пусте да се покења у наш травњак пре него што уђе. Биће да је то.
Док сам скупљао гајтан после кошења, видим гугутке се поређале на магнолији. Одолевам свему осим искушења... дакле пешес шкљоцева, блицем дакако, касно је поподне, у крошњи.
Спомиње се: Јан Бренкелен, Јулишка, Мајкрософт (Мали мекани), Маша Безуховски, Мохандас Раџ (Дас), Ник Парсли, Норман Шен, Питер Бранов, СФБЦ, УбикАгора, Федс, Феривер Фертилајз (Феривер), Хана Блербери, Џек Баран мл., Џеф Гирни, Џорџ Вајтли, на енглеском