05-XII-2004.

(Из имејла ћалету и пресликане странице са белешкама)

Трећег купио нови диск (80Г) да бих имао копију базе код себе. Трансакциони лог (код Герија?) је нарастао на преко десет гига, то треба видети како да се празни.

Данас сам се баш бацио на посао за Герија, а према белешкама видим да се до 3. накупило 51 сат те да сам му онда фактурисао. То ће бити још 2040$... неће да се баци. Знам да има фоксоваца који наплаћују и по 100$ на сат, па и 125, ал' јебига, они морају да плате и кирију за офис, и порез овај и порез онај и осигурање од одговорности и сто других пицабоца, што ја не морам. Наредне недеље се накупило 17 нових наплативих сати.

Видим да трошим код њега СПТ (ескуел пропуштање) курсоре, као што трошим и у Јуниџуелу, дакле уједначавам да не морам да радим овде овако тамо онако. Видим и у директорију за Пејџа да исто има неке СПТ класе рађене ових дана, е сад да ли је то он радио сам, или сам му ја помагао, или само дао примере, бемлига, нема мојих потписа у тексту.

А кренуле су и домаће уживанције: намесила је четири плека кифлица (са шунком, сиром, кобасицама те комбиновано, и нешто са џемом), а синоћ је ставила јогурт да се кисели. Нашли смо најзад неки јогурт да има укус како треба, али је нешто много густ, мора да се једе кашичицом. Није као онај хрватски што је био као кисело млеко, него нешто мекши, као јако редак малтер :). Добро де, као шлаг... те смо покушали да нађемо на мрежи рецепт, рачунајући да ако ни то не помогне, увек могу да сачекам јутро па зовнем кума Славета, он и ја смо некад правили јогурт, ваљда се сећа колико чега иде.

Нашли смо само један рецепт, и то на словачком, па не знамо опет колика је мера - на две литре млека иде једна "келимка" јогурта, а једино знам да то није кашика (то се каже лжичка)... па је тога ставила отприлике.

Могу да кажем да сам најзад за вечеру јео свеже кифлице са течним јогуртом :).

А јуче је за ручак била права супа (јунећа) и сос од мирођије. Запатило се таман довољно у старој судопери, тј вд. саксији. Јер мирођије нема нигде да се купи, ал' је негде нашла семе, ваљда код Луа док смо набављали нешто десето.

Данас сам се возикао по крају - ишао да вратим ону направу за дигиталну кабловску и да откажем претплату за тај део (има укупно шест канала, који су углавном поново исти они канали које ионако можемо да видимо, или рекламе за остале канале - за све остало треба да се доплати, а опет врви рекламама, дакле већ је једном плаћено), па да бацим ненаручене књиге на пошти (шаљу без питања, а ако не вратиш очекују да платиш), па да купим још једну гарнишну као што смо узели за приземље (види слику доле), овог пута за Ленину собу, да уплатим рату за кредит, те да мењам уље. Време - дивота, пролеће. Сија сунце, у колима врућина, кресао сам климу.

Не знам шта је галебовима, изгледа да на плажи више нема онолико хране, проредили се шетачи, па сад залазе дубље у варош да се наједу. Мало се џапају са вранама, а опет чворци нападају вране, чупају им перје у лету, треба им за гнезда. По три чворка нападну једну врану, нема шансе да умакне док не откину бар два пера.

Зато на околним барама има патака. Укапирао сам да сам коначно нашао одговор на питање "а где те птице селице одлазе преко зиме": овамо :). И то се овде легу, има ситних пачића. Пут углавном прелазе ујутро, каже Лена да се њихов школски аутобус небројено пута заустављао да их пропусти.

Немам фотки за данас, само видео - јер смо горе постављали тепихе у Нинину собу и ходник. Ово сам извукао из видеа, што је минималних 320 пиксела широко, ал' дај шта даш. Те тако сад и наранџаста соба има тепих. Успели смо да тепих исечемо тако да се пружи и у плакар и кроз ходник из једног комада. Доста је незграпан, тежак а нема за шта да се ухвати, али успело је. Морали смо да лепимо само на једном месту, где се спаја са комадом у Лениној соби. За лепљење иде нека трака са нанетим лепком, који се онда растопи пеглом (одвојили смо једну пеглу за бацање и будзашто купили нову, ваљда је коштала испод десет долара, парна) па се то подметне под потку испод споја, те нагази. Трефила се случајно и шара, тако да се ни не примећује где је спој.

Шестог, опет нешто око ДССа, Давид тражи да проверим нешто око последњег зипа, где је у ствари све океј само је име зипа остало од претходног дана, хм... каже да видим са Валери око наредне туре, па ако ми не пошаље до подне, да слободно почнем да је гњавим. Око инвентара, хаос. Јер треба да се користи скенер за баркодове, а шта ако наиђе неки баркод који немамо у бази, што је врло вероватно.. Такође, шта то значи „нема“ - нема уопште, није скенирано ниједном или не не не, нема у тој кутији, ово се инвентарише по кутијама. Јеботе као да уводим систем у некој пољопривреди на румунској граници, не да треба да аутоматизујемо њихов постојећи систем, него система канда није ни било, крећеш од нуле. Или од минус један, имају као нека правила осим што важе понекад, некад важе нека друга, а нема одозго неког правила које би покрило случајеве кад се преклапају или не важи ниједно. Кажем, хаос. Приде, као треба да водимо посебно материјал посебно готове производе, с тим што и обичан камен може некад да се прода, па је он онда готов производ, или нешто готово може да се прода као материјал јер ће муштерија да да да се угради негде, па онда још она Аксес апликација ни не разликује то, то су све „предмети“, а то поље за тип (готов или не) што смо ми увели, они ионако не користе... Ту је код њега већ било пола осам те је збрисао кући. Не знам да ли смо се икад сетили да то решавамо. Систем је узалудан.

До седмог смо већ усавршили технику за јогурт. Хтео сам да му правим изолацију од стиропора, а онда се она сети да већ имамо изоловану комору: ручни фрижидер. Ставила бокал у њега да преноћи, и један галон топле воде да му изиграва термофор. Ујутро је унутра још било топло, а јогурт прави, још бољи него први пут. Лена га данас носила у школу за ужину и да се дува.

---

Спомиње се: Валери Марсо, Гери Брендивајн, Давид Краковски, ДСС, Јелена Средљевић (Лена), јогурт, ЈуниЏуЕл, Невена Средљевић (Нина), Пејџ С Стивенсон, Славољуб Томић (Славе), на енглеском