07-X-2011.
Подужи чет у Фериверу. Чачкао нешто упФедс, око тога кад да зове Трезор, и да не шаље стринг пун табова у неку рутину којој се то не свиђа.
Хана се жали да јој је хладно у Атланти, па сам је питао где је оно рођена... Суез је затурио свој блегбери, па ће бити делимично недоступан док не оде да купи други. А она клиника из баш Атланте је изгледа најзад пазарила. Јеботе, баримо их већ пету годину. Матора кока, добра супа. Питам се да ли је она слатка буца још код њих, да је упола мања била би риба ипо... Сфоткао сам је још оно 2007. на АСРМу, и невероватно ми је још увек колико се може бити дебео а да лепота издржи то. Пријавио сам да излазим нешто раније (да, већ у 16:23), резервоар гардеробе ми је скоро празан, мора се у пазар.
Гомила кода за извоз за Белрап (оно као КААР итд). Имају и они неке небулозе, нарочито око спискова вредности (што се свуда догађа), па негде где ми имамо нечег осам они имају петнаест и обратно, треба то упаривати... Срећом, бар има мање поља да се извезе. Видим по датумима у коду да сам на томе радио више пута, целог септембра.
За фоткање трошим Фујицу, оног малог, велики је и даље код Лене. Јохана има осам мачића, два црна, два светлосива, па по два средња и тамнија, ниједан у боји. План је да сачекамо да мало поодрасту па да их однесемо Димијану, као што смо и троје из првог легала.
Отишли смо до града, видим нешто снимака из Светосавске, где је ветар развејао ђубре из контејнера, неке овеће комаде најлона је разбацао по тротоару. Ваљда смо обишли нешто оних продавница одеће, има ту једно парче сокака где су нанизане четири једна до друге. Следећи снимак је код Оме, гомила оних теглица осликаних (... 26 речи...), а онда смо отишли у Петерхид.
План за данас је био да се направи хидросол златице, јер то је лековито биље и не знам за шта је јако добро. Ма океј, важи, бар ће бити доживљај. А и лепо изгледа и лепо мириши. Поступак иде овако: у казан се сипа двадесетак литара воде. Над тим стоји пропусна преграда, рецимо решетка, на коју се послаже биљка (углавном цвет, стабљика не треба), и онда се то кува. Водена пара раствори из цвета шта треба и то тако испарено прође кроз кондензатор, ака табарку, и скупи се у посуди.
Нисам ни мислио да нам је тога толико родило. Виђао сам то понегде по башти, међутим она је то баш тражила и набрала два добра нарамка.
Уместо решетке смо узели доње звоно, има довољно рупа да ће пара да пролази кроз њега. Дигли смо га тако што смо на дно казана ставили једну стару изврнуту шерпу од пет литара, а на њу металну чинију, то је све скупа око 25цм висине.
Ово је био последњи снимак Фујицом, испразнила се батерија, одавде па надаље ноклом.
Проблем је био што нисмо знали којом брзином испарава вода, и кад да престанемо. Други проблем је што то ради али у оба смера - јесте, део растворених етеричних уља оде кроз цев и кондензује се, али други део се врти у казану и лепи за шта стигне. А кад је вода испарила, то је кренуло да нагло испарава са зидова, и пролази кроз табарку у виду тежег дима. Тако нешто још нисмо видели, дим тежи од ваздуха. Мислио сам да за то треба некаква апаратура као за рок концерте.
Кад смо отворили казан ухватили смо се за главу. Загорело, црно, лепљиво, смрди на гуму. Она шерпа и вангла су се слепиле дном једна за другу, нисмо могли никако да их одвојимо. Бацили смо их на гомилу иза шупе, и тек их је десета киша испрала довољно да су се раставиле.
А за то што нам се чинило да смрди на гуму, и то ону од термофора, није без везе. Срчкајући касније по мрежи, нађе она да је још Бенџамин Френклин управо од ове биљке покушавао да добије гуму. И успео је, али је поступак био прескуп за то мало што се добије. Испадосмо проналазачи а не изумитељи...
Хидросол смо ваљда и добили, мада мање од очекиваног, а после нам није требао ни за шта.
Пошто је био петак, а са целом причом смо и почели доста касно, нисмо ишли кући да спавамо, него смо заложили мало у смедеревац и преспавали у кујни. Остало је дедине ракије довољно, а није нам много ни требало, лепо смо заспали. Ујутро смо откували један казан воде, да сперемо оно. Изгледа да је успело, ниједна ракија нам се није осећала на гуму.
Спомиње се: АСРМ, Белрап, Јелена Средљевић (Лена), Јован Димијан (Зеки), Јохана, КААР, нокла, Ома, Петерхид, Суез Лима, упФедс, Феривер Фертилајз (Феривер), Фујица (Фујица), Хана Блербери, на енглеском