Овде је била читава гужва што нема довољно вакцине... ма, шта нема довољно, читава несташица. Буш је био добро рибан, и извукао се уз тешке напоре своје рекламне машинерије. Кунст је што се производња не исплати, а његови су донели неке прописе по којима се исплати још мање (држава више не финансира производњу, него је то пребачено на осигурања, која опет цицијаше) а свака шуша која ухвати некакве нуспојаве (ипак вакцина није 100% безбедна) може да их тужи и дигне грдне паре - при чему адвокати узму још више. Тако се свело са четири фирме на само две, и било је редова, приоритетних листа итд. Нешто не виђам вести о томе да ли се појавио грип и колико има оболелих... вероватно прикривају, а овде ионако правих вести нема, више сазнам о Америци читајући наше новине.
Код нас је сад као захладнело, јуче је чак росила нека кишица. Носио сам раскопчану тексас јакну преко џемпера кад смо ишли да пазаримо - а поновили смо се новим "телегентним" кантаром на батерије. Троши једну малу од 9 волти, има цифарник са течним кристалима, лепо се види, и може да се подеси и на килограме, да се не забуњујемо са фунтама. Има и неко сокоћало да израчуна и проценат масноће у телу - треба стати на њега бос, са мало влажнијим стопалима, укуцати му висину, старост и пол, и он онда пропусти мало струје и мери отпор и капацитет, па одатле израчуна. Нисмо баш витки, по њему, ал' није ни близу америчког стандарда.
Ћале се хвали да је купио нов „мишодром“. Одличан израз :). Ми то зовемо подлошка за миша, али ово је боље.
Одговарам му: „Ако је миш са куглицом, треба је повремено извадити и очистити оне ваљке преко којих се окретање куглице преноси. Нема везе од чега су (имао сам и металних и пластичних и керамичких), на њих се увек нахвата. Ми смо још пре две-три године прешли на оптичке мишеве, само због тога.“
У ствари, првог оптичког миша смо имали још у Софтексу, ал' је захтевао специјалну стаклену подлошку са пирамидицама унутра као на катадиоптеру ака мачијем светлу, ал' ем је лоше клизио по томе, ем је био непрецизан и споро реаговао.
Сутра треба да крене инвентар у Јуниџуелу, све са програмом који сам ја писао последња два месеца, а већ ми је Давид увалио да пишем апликацију за сајмове. Он је сад у Њујорку, а пошто му је држање свих конаца у рукама јако прирасло за срце, обавештења ми даје на кашичицу, води неку своју политику и уопште прави се помало тајанствен. С једне стране ми је то добро, јер ради оно што је својевремено радио Радоја у Стоуру - филтрирао је глупости које стижу одозго и држао своје програмере у заветрини. И са још једне стране је добро, знам да гледа да нам оствари добру позицију и да фирма не може без нас. Лоша страна је што углавном не знам шта се догађа у фирми... а можда ни то није тако лоше :).
Горани заказали узимање отисака прстију за фебруар - дакле стварно је на брзом колосеку за зелени картон. Ако буде оном брзином како су урадили Нини, имаће га до јуна, отприлике.
Дванаести. На том инвентару... хаос. „1061910 кутија 28, арт 4000355 скениран са количином нула“. Јер је остала налепница на празној кеси. У кутији #29 4 артикла више него у аксесу. И још осам типова других грешака.